Belo pšenično brašno je zdravo - pokazalo novo istraživanje

Da li je belo pšenično brašno zdravo, pitanje je na koje nije nimalo lako naći odgovor. Nutricionisti tvrde kako je ova namirnica loš izbor, a kao argument navode da današnja pšenica nije ni slična onoj od pre 200 godina. Većina je genetski izmenjena kako bi se dobili što veći prinosi, bez obzira na kvalitet. Pored toga, ističu da u današnjem brašnu nedostaju dva najvažnija dela zrna pšenice, spoljni sloj ili omotač, pa i klica.

Kao problem ističu i to što belim brašnom u organizam unosimo uglavnom ugljene hidrate i jednostavne šećere.

Ipak, nedavna istraživanja sprovedena u Velikoj Britaniji pokazuju da ova vrsta brašna i nije toliko štetna. Naučnici koji su radili na poređenju starih i novih sorti pšenice zaključili su kako novije sorte sadrže čak veće količine nekih svojstava korisnih za zdravlje ljudi, piše Foodnavigator.

Novosađani na dedovini uspešno proizvode speltu

"Uprkos zabrinutosti zbog opadajuće genetske varijacije koja se može naći u modernim vrstama pšenice, nema nikakvih dokaza da su one štetne za ljudsko zdravlje", rekla je dr Alison Lovgruv, vodeća autorka studije i dodala kako su tokom istraživanja utvrdili čak i trendove u porastu nekih svojstava koje sadrži pšenica kao što su prehrambena vlakna. 

U novim sortama više vlakana i betaina

U Rotamsted istraživačkom centru, tri godine su uzgajali 39 sorti od kojih su neke bile stare čak 230 godina, a za potrebe analize, podelili su ih u tri grupe: devet njih koje su bile iz razdoblja od 1790.-1916., 13 sorti koje potiču od 1935.-1972. i 17 njih koje su uzgajane od 1980.-2012. godine. 

Nakon mlevenja zrna u belo brašno, istraživači su otkrili kako se sadržaj prehrambenih vlakana u poslednjim sortama neprestano povećava, a ova najnovija sorta sadrži za oko trećinu veću koncentraciju glavne komponente vlakana, polisaharida ćelijskih zidiova, arabinoksilana. 

Takođe, tim je otkrio da je i koncentracija betaina, aminokiseline koja je korisna u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti isto povećana, dok se nivo asparagina, aminokiseline koja se nakon pečenja može pretvoriti u akrilamid, koji uzrokuje rak, smanjio.

Količina određenih šećera, uključujući saharozu, maltozu i fruktozu, takođe su se povećale kod novijih pšenica.  

Uticaj vremena i životne sredine

"Ljudi koji su na dijeti većinom ne jedu hleb, pogotovo od ove vrste brašna, a tako gube korisna vlakna. Kada bi znali koliko ih zapravo pšenica sadrži, verujem da bi se predomislili", rekla je Alison. 

Povećanje betaina može biti korisno i za zdravlje. Modifikovana aminokiselina ključna je u nekoliko metaboličkih puteva i otkriveno je da pomaže u zaštiti unutrašnjih organa i poboljšanju zdravlja srca.

Iz tima su poručili da ne bi trebalo za "loš" kvalitet brašna optuživati samo novije sorte pšenice, sugerišući kako vremenski i spoljni uslovi kao što su kiša i suša takođe utiču na prehrambeni kvalitet. "Postoji snažan uticaj okoline na sastav zrna, što se mora uzeti u obzir prilikom poređenja kultura koje se uzgajaju u različito vreme ili na različitim mestima", zaključuju.