Kod Živojina Antića iz Ćuprije plavi patlidžan je sve, osim plave boje. U njegovom zasadu je desetak vrsta ovog povrća, koje se razlikuju po boji, obliku i što je najvažnije, po ukusu. Ova egzotika je stigla pored Morave iz svih krajeva sveta, zahvaljujući društvenim mrežama.
Navikli smo na takozvani plavi patlidžan tamne boje i za nas uobičajenog oblika. Međutim, kod Živojina Antića iz Ćuprije ovo povrće raste u više boja i oblika. Tako u njegovom zasadu postoji: žuti, zeleni, ili beo patlidžan.
Ova, takoreći, albino varijanta plavog patlidžana stigla je kod njega iz Španije i Portugalije. Jedna vrsta pod nazivom Zmajevo jaje, a druga Beli duh. Zmajevo jaje i oblikom podseća na tu namirnicu. On tvrdi da je izuzetno ukusan.
Od vrste koja daje žute patlidžane pretekao je samo jedan plod i Živojin još pokušava da mu uđe "u trag" šta je za njega najpovoljnije u našem podneblju. Zeleni patlidžan u zrenju daje tamno žute plodove. Okruglastog je oblika i više podseća na običan crveni paradajz. Antić je ponosan na ceo svoj zasad, ali priznaje da ga čini srećnim to što se Zebrina pokazala kao najbolja sorta.
"Zebrina je stigla sa Kariba. Upravo su mi odatle poslali seme. Što se tiče prinosa za sada se najbolja pokazala upravo ova sorta. Teško zameće plod, ali je vrlo otporna i najprilagodljivija sorta koju imam. Izuzetnog je ukusa. Nije gorka kao patlidžan koji mi gajimo u Srbiji. Puterastija je i kremastija u musakama. Patlidžani koje gajim iz razičitih delova sveta imaju veći procenat suve materije, a manje vode, i manje solanina, koji ga čini gorkim", kaže Živojin Antić, koji svoje biljke uzgaja bez pesticida i herbicida.
Zebrina je ljubičasto-bele boje. Ime je, kaže Antić, dobila po šarama koje podsećaju na zebru. I zaista, na jakom stablu su nanizani krupni plodovi biljke koja je stigla sa dalekih egzotičnih ostrva.
"Mi smo navikli na klasične plave patlidžane u istoj boji i istog oblika. Želeo sam da se okušam u nečem neobičnom. Preko interneta i društvenih mreža sam dobio razne vrste semena od svojih prijatelja širom sveta. To je dobra priča, jer možemo kao i kod svih organskih vrsta da vadimo seme i ponovo sadimo, što je i glavni cilj, da znamo šta jedemo, odnosno kako je naša hrana uzgajana. Ovde pored Morave rastu patlidžani iz Portugalije, Španije, Južne Amerike. Sve sorte su odličnog ukusa", kaže Antić.
On je među prvima krenuo u eksperimentisanje sa egzotičnim vrstama. U raznovrsnosti vidi mogućnost kombinovanja i ukrštanja sorti.
"U toj prirodnoj raznovrsnosti boja i oblika se krije i genetski kod podneblja iz koga biljka dolazi. Poseban je izazov videti kako će biljka opstati i ojačati, kako će da raste i rađa u drugačijim klimatskim i agro uslovima i na kraju krajeva da evoluira i postane bolja i otpornija. Zebrina za sada daje najbolje plodove, ali ne zaostaju ni bele sorte. Tu je i vrsta patlidžana koja daje duguljaste, ljubičaste plodove. Vrlo je ukusna kada se griluje i odlično rađa", kaže Antić.
Živojin za svoju porodicu gaji isključivo organsko povrće. Njegovi zasadi ove sezone trpe velike napade štetočina, pa i plavi patlidžan koji je stigao sa raznih strana sveta. Teško se bori sa korovom i sledi mu i četvrto kopanje ovog leta. A pravi rat vodi sa krompirovom zlaticom, protiv koje koristi fermentisane rastvore različitih biljaka, među kojima su pelin i ljuta paprika.
"Tako ne ubijam insekte i štetočine, jer prirodna ravnoteža mora da postoji. Prskam svakih sedam dana kako bih oterao krompirovu zlaticu pre nego što se razmnoži", dodaje Antić.
Ovaj uzgajivač kaže da je prava šteta što se ovo povrće ne koristi toliko u ishrani, jer obiluje hranljivim materijama. Od minerala najviše ima gvožđa, klijuma, fosfora i magnezijuma.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
