Zaštitite paradajz od plamenjače - ne skidajte mu zaperke!

Plamenjača paradajza, čiji je prourokovač Phytophthora infestans, najteža je i najdestruktivnija bolest ovog povrća. To znaju svi povrtari koji, vrlo često, ostaju zatečeni brzinom njenog širenja nakon pojave prvih simptoma. Već u avgustu mnogi proizvođači prekidaju sa berbom ovog povrća jer im oboljenje, za nekoliko dana, uništi zasad.

Ako na stabljici krenu da se suše donji listovi, žute, pa ubrzo pocrne, to je siguran znak da se pojavila plamenjača. Na stablu paradajza javljuju se sive pege koje se prstenasto spajaju, potamne i sprečavaju normalan protok hraniva kroz tkivo.

Tokom avgusta idealni uslovi za plamenjaču

Listovi, u kasnoj fazi zaraze, pocrne i osuše se, kao i cele grančice. Peteljke na kojima se nalaze cvetovi suše se, a zaraza često zahvati i tek formirani plod, koji se može prepoznati po smeđoj boji na pokožici. Ako je cvet osušen, ne mora da znači da se neće formirati plod. Infekcija se na formiranim plodovima manifestuje u vidu svetlih, okruglih pega, koje postanu braon boje i na kraju crne.

Na obodima oštećenja pojavljuju se beličaste navlake sa sporama gljiva. Optimalne temperature za razvoj plamenjače su oko 20 C° i visoka vlažnost vazduha. U ovoj godini uslovi za njenu pojavu bili su idealni i tokom ovog meseca.

Zaperci mogu da budu od koristi

Iako zaperci koji rastu u pazuhu grana stabljike nisu poželjni kada nema plamenjače, u slučaju pojave simptoma i jačeg napada, isti mogu da budu od koristi. Odrežite makazama zaražene bočne grančice, a ostavite zaperke, veće ili tek formirane kako bi biljka pokušala da se izbori sa bolešću. Iz zaperaka mogu da se formiraju novi plodovi koji će da nadoknade gubitak u plodovima zahvaćenim oboljenjem.

Neki od zaperaka sigurno će biti zahvaćeni što znači, da se kasno krenulo sa ovom aktivnošću, sa skidanjem zaraženih grana. Makaze obavezno dezinfikujte alkoholom, najbolje rakijom. Zaraženi listovi i plodovi moraju da se iznesu iz bašte i zapale.

Tretirajte biljke barem dva puta nedeljno

Uspeh nije zagarantovan i sve zavisi od intenziteta infekcije, odnosno, koliko je oštetila biljku. Stabljike bi trebalo da se tretiraju barem dva puta nedeljno, fungicidima ili ako neko želi bez hemije, u vidu nekuvanog mleka, sode, crvenog i belog luka, preslice, koprive. Može da se ponovo doda stajnjak, ali ne mnogo, kako bi se podstakao novi rast lisne mase. Važno je jačati biljku navedenim sredstvima.

Kalcijum iz mleka jača i štiti biljke - kako da ga iskoristite?

Jedna od mera je i čupanje korova između redova i oko biljaka i stavljanje osušenog sena ili slame kako bi se smanjilo nakupljanje vlage u međurednom i razmaku u redu.