Ne moramo ga sejati ili saditi svake sezone, a obezbeđuje hranu skoro cele godine.
Višegodišnje povrće je veoma malo zastupljeno u baštama, a ima čitav niz prednosti. Ne moramo da ga sejemo ili sadimo svake godine, neke vrste se pojavljuju rano u proleće pre svih ostalih povrtnica, pouzdan su izvor hrane, njihovo uzgajanje je jeftinije i jednostavnije. Pošto se radi o višegodišnjim kulturama one osim što nas dug period snabdevaju hranom mogu lepo da se uklope u dizajn vrta, formiraju živice, žive ograde, sprečavaju eroziju zemljišta. Neke mogu da obavljaju azotofiksaciju i tako obogaćuju zemljište.
Kod nas se među baštenskim biljkama mogu pronaći rabarbara, artičoka i špargla, dok su ostale biljne vrste manje zastupljene.
Kiseljak (naslovna fotografija, op.ur.) je višegodišnja biljka koja ima specifičan kiseo ukus koji podseća na limun. Najčešće se uzgaja običan (Rumex acetosa) i francuski kiseljak (Rumex scutatus). Jestivi su mladi listovi iz rozete. Sadrži manju količinu oksalne kiseline. Veoma često se koristi u gastronomiji za pripremu salata, variva, supa, umaka, a našle su svoju primenu u narodnoj medicini. Sadrži mnogo vitamina C. Najukusnija je u rano proleće, a listovi sa starenjem postaju gorki. Posle berbe brzo venu.
Ren (Armoriaca rusticana) je višegodišnja povrtna i začinska vrsta od koje koristimo mlade listove i koren. Koristi se za pripremu raznih sosova, jela, i u narodnoj medicini. Od mladih listova pripremaju se sarmice. Izvor je vitamina C i prirodnih antibiotika. Koren svoj jak karakterističan miris razvija tek kada se nariba. Sveže nariban se može čuvati u frižideru sedmicu dana. Kada ga jednom posadite, može da se proširi i zauzme celi prostor.
Kopriva (Urtica dioica) je među prvim biljkama koje možemo brati i koristiti za pripremu jela. Koristi se u gastronomiji, narodnoj medicini, ali je nezamenjiva u bašti. Od nje pripremamo sredstva za zaštitu bilja, đubriva, biostimulatore i možemo je koristiti kao malč. Na istom mestu može opstati deset godina.
Izgledom nadzemnog dela čičoka (Heliathus tuberosus) podseća na suncokret. Konzumira se koren, krtola, koji možemo da vadimo tokom jeseni ili ostavimo do proleća. Za dijabetičare se koristi umesto krompira. Bogata je vitaminima i mineralima. Na istom mestu može opstati nekoliko godina. Formira lepu živu ogradu.
Stela, smeđa stela, papratić ili oštar papratić (Matteuccia struthiopteris) dobro uspeva na zasenjenim mestima. Osim izuzetne dekorativnosti njeni mladi izdanci su jestivi i koriste se za pripremu raznih jela. Koriste se dok su još uvek uvijeni.
Najčešće se maslačak (Taraxacum officinale) bere u prirodi, ali se može uzgajati u vlastitom dvorištu, bašti ili voćnjaku koji se ne tretira hemijskim pesticidima. Od mladog lista se pripremaju salate, a od korena kafa. Cvet ima različite namene, a najčešće se koristi za pripremu meda od maslačka i ulja.
Izrazito lekoviti tušt (Portulaca oleracea) se smatra korovom, ali može da se uzgaja u bašti na gredicama. Kada ga uklanjamo iz bašte biće ga sve manje. Na gredici neće smetati drugim biljkama, a moći će se samozasejavati. Izuzetna je medonosna biljka, a koristi se za pripremu salata, variva, smutija.
Ova vrsta luka se naziva stogodišnji ili šetajući, hodajući luk (Allium cepa var. proliferum). Ne treba ga konzumirati u velikim količinama. Veoma lako se samorazmnožava. U proleće se njegovi listovi koriste kao luk vlasac, mlade lukovice kao mladi, zeleni luk, a glavice kad narastu poput ljutike.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
