Velika potražnja za sremušem - šta stigne u prodavnicu, odmah se rasproda

Vreme je za čišćenje organizma, za borbu protiv proletnog umora, vreme je za sremuš, medveđi luk, divlji luk ili šumski luk. Kako god da ga zovete, ova samonikla biljka vraća energiju medvedima nakon zimskog sna, ona im je prvi proletni obrok, okrepljuje ih i pruža sve što im treba. Ako je dobro za medvede koji mogu dostići težinu 500 i više kilograma, dobar je i za ljude. 

Njegovu dobrobit prepoznali su i povrtari te ga uspešno uzgajaju u Austriji, Belgiji i Nemačkoj. Tako je nemačka sezona divljeg luka, kako ga na zapadu zovu, započela prošle nedelje. Prvi, u plastenicima uzgojen luk stigao je u prodavnice na jugu te zemlje. 

Velika potražnja kupaca 

A potražnja - ona je, kako piše freshplaza, zapanjujuća. Na primer, u maloprodajnoj trgovini u Gupingenu se rasproda apsolutno sve što taj dan pristigne. 

"Ove je godine sremuš ponovo dostupan mnogo ranije. Izgleda kao da je već stiglo proleće", kaže vlasnik specijalizovane trgovine Gitler. Uprkos ranom početku sezone, kvalitet plasteničkih proizvoda je vrlo dobra, kao i potražnja kupaca. 

I da, ove se godine priroda probudila puno ranije nego inače, kao da, zapravo, nije ni spavala. Ljubitelji samoniklog bilja već uveliko uživaju u ranim plodovima livada i šuma. Ipak, sremuš kod nas još uvek nije u fazi za branje. "Posebno nije u fazi za determinaciju onima koji nisu vični razlikovati biljke", kaže nama pouzdan izvor. 

Sremuš (Allium ursinum) raste i u nizijama i u šumskom području. Stanište su često bukove šume, a voli senovito i vlažno zemljište. Iako su svi delovi biljke jestivi - od lukovica do zelenih plodova, najukusniji su posve mladi listovi koje treba ubrati pre izbijanja cvetne stabljike. 

Oprez pri branju 

Ovu biljku kupujte samo kod prodavaca za koje ste potpuno sigurni da znaju što su ubrali. Takođe, ako se odlučite sami da berete sremuš, povedite nekoga ko se razume u samoniklo bilje kako ne bi došlo do toga da ga zamenite s mrazovcem, đurđevkom, čemericom ili kozlacem čije konzumiranje može uzrokovati smrt. 

Oprezno sa branjem sremuša!

Ovu samoniklu biljku možete pripremiti na nekoliko načina - svežu za salatu, u supama ili varivima. Naravno, najbolje je jesti ga u svežem stanju, no ako ga imate u većim količinama koje nećete uspeti da iskoristite, možete ga podeliti komšijama ili - napraviti pesto sos. 

Pesto od sremuša

Na 100 grama sremuša potrebno vam je 30 ml maslinovog ulja, 20 grma tvrdog sira (parmezana ili u veganskoj verziji 20 grama delikatesnog kvasca), 20 grama oraha (ili badema, indijskih oraščića ili pinjola), so i biber po želji. 

Sve sastojke lagano usitnite štapnim mikserom ili iseckajte u blenderu do fine, kremaste teksture. Sipajte u činiju te zalijte s malo maslinova ulja. Ovako pripremljen u frižideru može stajati do 10 dana. Možete ga koristiti kao dodatak testenini, ali i u supama, varivima.