Za beli luk srebrenac ste čuli, pa čak i beli patlidžan ili rotkvice. Ali, iznenadiće vas beli krastavac, zapravo stara sorta koja datira iz 1890. godine!
Sve češće neobične namirnice postaju popularne, pogotovo one koje svojim lepim bojama privlače pažnju. Međutim, kako piše agronovinite u poslednje vreme raste trend potražnje za belim, odnosno albino povrćem.
Među njima najdraži je beli patlidžan koji na sadrži solanin i zbog toga nema gorčinu karakterističnu za ovu biljku. Ovo povrće ima manje betakarotena, ali sadrži minerale i elemente u tragovima poput gvožđa, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, mangana i pektina. Beli patlidžan sadrži i vlakna, folnu kiselinu, vitamin C, K, B6 i B3.
Zbog svojih korisnih svojstava preporučuje se osobama obolelim od dijabetesa. Dobro je pak znati da je ovo povrće lako kvarljivo i da ga treba kuvati gotovo odmah nakon berbe. Još jedna zanimljiva činjenica o neobičnoj biljci je da bela, za razliku od ljubičaste, ne sadrži antocijanin - koji pomaže ukloniti radionuklide iz tela.
Bele sorte patlidžana zahtevaju posebnu mikroklimu i kvalitet zemljišta. Za razmnožavanje je bolje koristiti rasad, čije je seme posejano početkom marta. U ovom će slučaju za sadnju na stalno mesto biti spremne sredinom ili krajem maja, kada je temperatura tla oko 15°C. Za sadnju na otvorenom bolje je odabrati hibride otporne na hladnoću, a za staklenik je pogodna bilo koja sorta.
Na tržištu možemo naći i snežno beli krompir, a od nedavno su vrlo popularni i beli krastavci. Njihova glavna prednost je što su otporniji na toplinu i mogu roditi do prvih mrazeva. Beli su sveži i hrskavi poput običnih, a osim za salate, koriste se i u raznim jelima.
Širom sveta ovu staru sortu koja datira čak iz 1890. godine pod imenom "White Wonder", nazivaju i beli albino, dugi beli, krastavac albino i slično. To povrće daje obilne prinose, čak i kada su temperature iznad prosečnih. Seju se na dubinu od tri do četiri centimetra, a najbolje na dobro dreniranim i rastresitim zemljištima. Na otvoreno se presađuju kada prođe opasnost od mrazeva, a vegetacija traje oko 65 dana.
Mnogi biraju žuti ili ljubičasti zbog nežnijeg ukusa, a na tržištu se može naći i beli luk, kod nas popularan kao srebrenac. Upravo se od njega priprema tipična francuska supa od luka, a njegove su prednosti u većem sadržaju jedinjenja gvožđa, vitamina i mineralnih soli.
Nedostaci su kraći rok trajanja u poređenju sa žutim i ljubičastim, slaba otpornost na bolest, usporavanje rasta zbog temperaturnih promena. Treba napomenuti i da je on brzo kvarljiv i počne da gubi svoja lekovita svojstva čim dođe u kontakt sa vazduhm. Njegovi agrotehnički zahtevi su poput ostalih lukova i seje se na isti način.
Bele sorte rotkvica takođe dobijaju na popularnosti. Zbog blažeg ukusa i manje ljutine, mnogi ih više preferiraju od običnih. Okrugla bela (Raphanus sativus) rotkvica je nježna i sočna. Najbolje i najukusnije rastu na laganim zemljištima sa puno humusa i puno sunčeve svetlosti. Raste puno sporije na glinenim i teškim zemljištima, a ne vole sveže stajsko đubrivo.
Rotkvice su šuplje, drvenaste, gorke - najčešći problemi uzgoja i kako ih rešiti?
Kao i sve sorte rotkvica, belima je potrebna obilna vlažnost zemlji i vazduha, inače ne mogu da formiraju korenje. Seju se u rano proleće, a dobro je podeliti površinu u nekoliko delova, koje treba sejati u fazama svakih 10-15 dana kako bi imali duži period za branje i konzumiranje.
Tagovi
Autorka
