Ren može da se uzgaja uspešno, bez većih rizika. To pre svega podrazumeva uticaj nepovoljnih vremenskih uslova poput suše ili mraza ili nekih drugih nepogoda na rast i razvoj useva.
U proteklom periodu, u kolubarskom okrugu poljoprivrednici se sve više interesuju za uzgoj rena. Poljoprivredni proizvođači žele da uz mala ulaganja i na manjim površinama, imaju dodatne izvore prihoda na svom gazdinstvu. Takođe, ima i onih koji usled nedostatka radne snage (sopstvene ili angažovane) žele menjati strukturu povrtarske proizvodnje, kojom su se do sad bavili. Zato i jeste aktuelno interesovanje za povećanje površina pod ovim povrćem. Razlozi za ovo su brojni, kažu u PSSS Valjevo.
Osnovni razlog za intenziviranje proizvodnje jeste dobra prilagodljivost datim agroekološkim uslovima Kolubarskog regiona. Ova biljka može da se uzgaja uspešno, bez većih rizika. To pre svega podrazumeva uticaj nepovoljnih vremenskih uslova poput suše ili mraza ili nekih drugih nepogoda, na rast i razvoj useva
Ren može da prezimi u fazi mirovanja i na veoma niskim temperaturama, čak i do -45 °C. Najveći rast mu je na umerenim temperaturama, odnosno, pri 17 - 20 °C.
Sve preko 30 °, usporava rast, smanjuje kvalitet rizoma a samim tim i prinosa. Ova povrtarska vrsta voli vlagu. Za optimalan razvoj potrebna je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ne podnosi ležeću vodu. Otporan je na sušu jer razvija snažan koren i uvek može da pronađe dovoljno vlage u tlu. Međutim, ukoliko suša potraje duže vreme, koren odrveni i sitniji je.
Ren nema velikih zahteva prema agrotehnici, merama zaštite od bolesti, štetočina i korova, kao ni velike zahteve prema merama nege useva.
Voli duboka, plodna i rastresita zemljišta. Pre sadnje, neophodno je prvo zemljište očistiti od širokolisnih korova. Sadnja je u jesen ili na proleće, krajem marta pa sve do sredine aprila. Razmnožavanje najčešće ide reznicama. Broj reznica po jednom hektartu zavisi od stanja zemljišta, odnosno od njegove plodnosti i vlažnosti. Kreće se u rasponu od 30.000 do 40.000.
Sadnja ide na međuredno rastojanje 50 do 70 centimetara i može da se obavlja na tri načina. Prvi način je sadnja ukoso, na 30 cm razmaka, jedna od druge. Reznice se ukopavaju u kanale koji su na međusobnom rastojanju od 50 centimetara. Drugi način je da reznice budu u vodoravnom položaju prilikom sadnje, uz savijen gornji kraj. Treći način je sadnja na bankove, sa razmakom 50 - 80 cm. Pri tom, prave se kose rupe i u njih se stvaljaju reznice.
Kada je reč o nezi, preporučuje se da se uradi plitka međuredna obrada. Na ovaj način održava se povoljan vodno - vazdušni režim zemljišta i uništavaju se korovi.
Sa kultivacijom može da se počne čim se ukažu redovi, ali potrebno je voditi računa da se ne oštete mlade biljke. U proseku, dovoljno je uraditi dva do tri kultiviranja ili sve dok rozete lišća ne zatvore redove.
Prihranjivanje se obavlja azotnim đubrivima, u dva navrata. Ukoliko nastupi period suše, u letnjem periodu, duže vreme i praćen visokim temperaturama, poželjno je uraditi i dva do tri navodnjavanja.
U Srbiji ne postoje herbicidi koji su registrovani za širokolisne korove u zasadima rena pa je poželjno izabrati manje zakorovljene parcele. Najbolji izbor su strništa na kojima je obavljeno čišćenje od korova.
Ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u fazu mirovanja, a lišće počinje da žuti. Može se vaditi mašinski, sa mašinama za repu, krompir ili šargarepu. Vadilice je potrebno podesiti što dublje, da bi se na površinu izvadila čitava biljka.
Koren rena može se vaditi i ručno, ašovom. Izvađeni koreni prvo se očiste od zemlje. Nakon toga, odreže se lišće, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu, kao i sitni korenčići i pupoljci.
Sa jednog hektara dobije se 5.000 kg korena rena.
Izvori
Tagovi
Autor
