Svi problemi rasada u toplim lejama i kako ih rešiti

Otkako je sa sinom Nikolom zasejala seme za rasad paprike, Suzana Ivanović iz sela Moštanica kod Vranja, stalno nadzire leju kako bi utvrdila da je sa njom sve u redu. Njena porodica ostvaruje značajne prihode od proizvodnje paprike i ona se svake godine trudi da proizvede rasad koji bi joj omogućio bogat rod. Poslednjih godina pored redovne proizvodnje rasada autohtone sorte paprike za spremanje ajvara, ona je počela da proizvodi i rasad ogledne paprike.

Ove godine proizvešće pet novih sorti koje će zasaditi na oglednoj parceli od 500 metara kvadratnih. Na ostalih 35 ari zasadiće autohtone sorte ajvarke, sa kojima je prošle godine ostvarila 10 tona prinosa po hektaru. 

Sve o uzgoju uspešnog rasada

Pripremila je toplu leju za rasad na nepregorelom stajnjaku debljine od 10 do 15 cm. Preko stajnjaka je dodala osnovu od pomešanog zgorelog stajnjaka i sitne baštenske zemlje debljine od pet do osam centimetra. Posle obavljene setve, seme je prekrila mešavinom pregorelog stajnjaka i baštenske zemlje u razmeri jedan prema jedan.

"Iznikli rasad dobro napreduje. Kada bude zatrebalo krenućemo sa zaštitom i prihranom. Do sada smo se protiv poleganja rasada borili zaštitnim sredstvom previkurom, a protiv korova brenerom i plamenom let lampe, ali smo znali da korov iz leja čupamo i ručno", kaže Suzana.

U slučaju izduživanja rasada - pikiranje i zasušivanje

I ovog proleća ona kontroliše temperaturu vazduha i temperaturu u zoni korena u leji onako kako joj je savetovala Nada Lazović Đoković, savetodavac u vranjskoj Poljoprivrednoj službi, sa kojom godinama ima uspešnu saradnju. Prema njenoj preporuci, temperaturu u leji usklađuje sa potrebama biljke i količinom svetlosti. Lazović Đoković poručuje povrtarima da u slučaju pojave izduživanja rasada koje je izazvano zasenjivanjem biljaka, u zavisnosti od situacije obavezno primene pikiranje i za to koriste veće kontejnere i čaše, zasušivanje i smanje temperaturu.

Zaštita i đubrenje presađenih biljaka u plastenicima

"Zasušivanje, odnosno zalivanje rasada treba obaviti vrlo malom količinom vode, kad baš bude vidljiv nedostatak. Temperaturu sniziti koliko god je moguće, do biološkog minimuma za biljku, kao i izlaganje svetlosti. Najlone na lejama treba otvarati ranije i kasnije zatvarati i obaviti rasađivanje, čim se za to stvore uslovi", kaže savetodavac.

Tokom proizvodnje rasada neophodno je provetravanjem održati temperaturu i relativnu vlažnost vazduha u optimalnim granicama. U klasičnoj toploj leji javljaju se štetni gasovi i vodena para. Visoka vlažnost vazduha i kolebanje temperature u rasadniku odgovara biljnim bolestima. Iz tog razloga rasadnik se mora stalno provetravati, bez obzira na vremenske uslove napolju.

Prihranjivati dva puta

Za kontrolu relativne vlažnosti vazduha i temperature potrebno je u rasadnik staviti termometar i hidrometar. Zalivanje obavljati obilnije i ređe, kako bi voda stigla do donjeg dela supstrata (10 do 15 litara kroz metar kvadratni). Kada su dani hladniji zalivanje se obavlja u jutarnjim satima (10h), dok u toplijim danima rasad se zaliva popodne (16h). Voda mora biti topla bez soli i primesa.

"Prihranjivanje rasada se obavlja dva puta i to ukoliko je rasad primetno slab i svetlozelen. Prihranjivanje preko lista (folijarno) može se obavljati tečnim đubrivima na svakih 10 do 14 dana. Svakodnevno mora da se vodi računa o pojavi bolesti i štetočina koje se zbog povoljnih uslova i gustog sklopa biljaka mogu brzo raširiti i za kratko vreme naneti značajnu štetu rasadu."

Razlikujte lažno i pravo poleganje rasada

Izduživanje rasada je česta pojava kod proizvodnje rasada paprike u ranim fazama u toplim lejama. Najčešći uzrok je loš odnos količine svetlosti i temperature, a u kasnijim fazama može biti i uticaj međusobnog zasenjivanja biljaka. Najvažniji simptomi koji se lako mogu prepoznati je tanko i izduženo stablo.

Aktuelni problemi u proizvodnji rasada i kako ih rešiti

U ekstremnim slučajevima stablo je presavijeno usled nemogućnosti da nosi kotiledone listove pa se biljka pod uticajem gravitacije jednostavno presavine. Ovaj problem se često naziva lažno poleganje i treba ga razlikovati od pravog poleganja rasada koje ima karakterističan simptom suženja u prizemnom delu stabla.

"Faza razvijenih kotiledonih listića i začetak prvih listova je period kada treba započeti pikiranje rasada. Pikiranje se obavlja u leje, kontejnere, saksije ili tresetne kocke. Pre pikiranja rasad treba zaliti, lagano izvaditi iz supstrata sa dosta zemlje kako bi se korenov sistem što manje oštetio. Pikiranje u leji se obavlja 'pod prst' ili malom sadiljkom", kaže savetodavac.

Pikiranje ili grebanje površine - rešenje za mahovinu na tresetu

Pojava sirove buđi ili mahovine na površini treseta česta je pojava u rasadnicima. U tresetu kao i u drugim organskim materijalima, različite gljivice učestvuju u procesu razlaganja. Do naglog povećanja ili smanjenja brojnosti gljivica može doći usled promene temperature, vlažnosti i prihrane. Nažalost razvoj gljiva često uzrokuje nepravilno zalivanje obično prečesto i plitko zalivanje kao i primena nepoželjinih materijala poput kartona, papira u vlažnoj sredini i u kontaktu sa trestom.

Pojava buđi negativno utiče na vodno-vazdušni režim i na disanje biljaka odnosno razmenu vazduha u supstratu i iz atmosfere čime može dovesti do usporenog rasta rasada. Pikiranjem je najlakše i najbolje rešiti problem ili mehanički zagrebati površinu pored svake biljke i time dobiti na vremenu pikiranja.