Sve češće konzumiramo krompir iz Belgije i prebranac iz Etiopije

U Srbiji je najmanje u ponudi domaćeg krompira, a na trpezama je uglavnom uvozni iz Belorusije, Belgije, Holandije i Francuske, a i prebranac sve češće pravimo od pasulja uvezenog iz Etiopije, Kirgistana, Kine i Egipta. 

Nije zanemarljiv ni taj podatak da je kilogram domaćeg krompira na pijacama od 60 do 100 dinara, a u prodavnicama onaj iz uvoza na akciji prodaje se za 45 dinara.

Dr Živko Bugarčević, stručnjak za krompir, kaže da Srbija ima proizvodnju krompira koja iz godine u godinu opada i u fizičkom obimu i pogledu broja proizvođača. Po njegovim rečima u poslednjih sedam-osam godina broj proizvođača je skoro prepolovljen. 

U Srbiji godišnje propadne najmanje 80.000 tona krompira

Domaći krompir nema mnogo šanse protiv uvoznog jeftinijeg krompira iz EU i Belorusije, gde države već dugo subvencionišu tu proizvodnju, proizvođači imaju savremenu mehanizaciju i na raspolaganju velika skladišta. U Srbiji na primer godišnje propadne najmanje 80.000 tona krompira zbog neuslovnog skladištenja.

Prodavac na pijaci smatra da bi cena trebalo da bude oko 100 dinara da bi bio zadovoljan. Tek na nekoliko tezgi na pijaci prodaje se domaći pasulj po ceni do 300 dinara, preneo je RTS.

Đorđe Moravčević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da dok smo pasulj gajili sa kukuruzom imali smo dovoljno pasulja, a sada imamo dovoljno kukuruza, a nestao nam je pasulj jer ga gajimo u monokulturi.

Podsećamo nedavno je objavljen podatak da Srbija godišnje uveze 400 tona belog luka, crnog luka 10.000, a krompira čak 40.000 tona. Beli luk uvozimo iz Kine, crni iz Perua, paradajz iz Burkine Faso. 

Prostran: Srbija potpisala veliki broj sporazuma o slobodnoj trgovini

Agroekonomista Milan Prostran je u ranijoj izjavi za RTS kazao da se i sam iznenadi kada u prodavnicama i na pijacama vidi odakle sve uvozimo voće i povrće. Kaže da je Srbija potpisala veliki broj sporazuma o slobodnoj trgovini, pre svega 2008. sa EU, zatim sa Ceftom i niz bilateralnih sporazuma. "Previše smo žurili da svoje tržište oslobodimo oslanjajući se na obećanja da ćemo do 2016. postati punopravna članica EU", ukazuje Prostran.

Srbija godišnje uveze 40.000 tona krompira i 400 tona belog luka

U međuvremenu Srbija je izgubila i velike proizvođače i velike prerađivače. Prostran kaže da je problem u tome što smo "pomalo postali pomodari" jer želimo da nam je neko voće i povrće dostupno tokom cele godine.

Zatim, da bi osvojili tržište, strani proizvođači ne mare za troškove transporta, već niskom cenom guše domaće proizvode.