Šampinjonska ili tresetna mušica veoma je česta štetočina u rasadničkoj proizvodnji, ali pravi štete i na biljkama u zatvorenom prostoru. Larve mogu u potpunosti da unište koren gajenih biljaka.
Uzgajivači rasada, sobnog bilja i cveća u zatvorenom prostoru imaju problem sa pojavom malih, crnih mušica i njihovih larvi (belih crvića) u supstratu. Najčešće su u pitanju takozvane šampinjonske mušice iz porodica Sciaridae i Phoridae.
Odrasle štetočine iz familije Sciaridae jedva da su vidljive i crne su boje. Dužina tela dostiže do dva milimetra. Larve su nešto duže, do pet milimetra. Valjkasto telo je tanko i belo, dok je glava veoma sitna i crna.
Mušice iz porodice Phoridae sitnije su od prethodno navedenih. Odlikuju se kratkim krilima, telo je sitnije, a noge su duže. Larve su manje, sa svetlom bojom glave dok je telo žućkasto belo.
Šampinjonske ili tresetne mušice u odraslom obliku ne pričinjavaju štete. Njihov usni aparat izgubio je svoju namenu i zbog toga se odrasle jedinke ne hrane i ne prave nikakve gubitke. Mogu biti prenosioci raznih prouzrokovača oboljenja pa i drugih štetnih insekata. Veoma često na njihovom telu nalaze se spore gljivica iz rodova Pythium i Fuzarijum koje izazivaju propadanje rasada i truljenje biljaka, zatim razne bakterije, nematode i grinje.
Larve oštećuju biljke svojom ishranom. Jedna odrasla ženka može da položi oko 250 jajašaca. U povoljnim uslovima iz njih se posle sedam dana pojavljuju gladne larve. Upravo su one najveće štetočine, a najviše su ugrožene presadnice i mlade biljke. Pretežno se hrane organskom materijom, humusom, mladim korenčićima i osnovom stabla. Sve su to razlozi što biljke zaostaju u rastu i razvoju, a može doći i do njihovog potpunog propadanja.
Suzbijanje nije jednostavno. Veoma često se za ove namene koriste žute lepljive ploče. One se postavljaju pored posuda ili kontejnera sa biljkama. Ploče neće uništiti larve koje su već u supstratu, ali mogu smanjiti brojnost odraslih jedinki. Takođe mogu biti i preventivno sredstvo u borbi protiv mušica pre nego što se larve pojave u supstratu. Redovnim pregledom lepljivih ploča može se ustanoviti prisutnost i brojnost štetočina.
Njihovom razvoju doprinosi i visoka vlažnost. Larve imaju nežno telo koje ne podnosi suv supstrat jer im se stvaraju oštećenja na površini. Prestankom zalivanja i prosušivanjem, smanjuje se i aktivnost štetočina. Osim toga, suv površinski sloj sprečiće ženke da polože jaja. Ponekad je zbog jakog napada potrebno zameniti supstrat, a koren sobnog bilja i cveća dezinfikovati.
Postoje brojna prirodna sredstva u borbi protiv ovih insekata i njihovih larvi. Najjednostavnija metoda su obične šibice koje zabodemo tako da je deo sa crvenom glavom u zemlji. U ovom slučaju fosfor iz šibice ima ulogu insekticida. Nakon njihovog postavljanja, potrebno je zalivanje, ukoliko nema dovoljno vlage. Posle rastvaranja crvene glave, trebalo bi zabosti nove šibice u supstrat. Ova tehnika praktična je za male saksije sa cvećem.
Rastvor belog luka koristi se za vlaženje rasada. Naseckan beli luk ili vlašac ubace se na manju dubinu u posudu. Osim što će delovati kao insekticid, luk ima svojstva fungicida, biostimulatora i đubriva.
Rastvor troprocentni vodonik peroksida veoma je efikasno sredstvo za suzbijanje larvi mušica u supstratu. Dovoljno je pomešati ga sa vodom, u odnosu 1:4. Dobijeni rastvor koristi se za zalivanje kada je površinski sloj suv. Upotreba ove smese je bezopasna po biljku. Uglavnom dovoljno je jedno tretiranje, a kod jačih napada, ponoviti kada se supstrat prosuši.
Za dobar imunitet rasada obratiti pažnju na način i učestalost zalivanja
Mnogo je prirodnih metoda koje se mogu primeniti protiv mušica. Po površini možemo posuti pepeo od drveta ili usitnjenu koru citrusa, najbolje je koristiti pomorandžinu koru. Takođe, može se upotrebiti pripravak od neem ulja ili rastvor od sapunice za zalivanje supstrata. Najbolji rezultati će se dobiti kada se kombinuju lepljive ploče za suzbijanje odraslih jedinki i neki od prirodnih preparata za suzbijanje larvi u supstratu.
U savremenoj organskoj proizvodnji rasada i sobnih biljaka često su u upotrebi parazitske nematode koje larve mušica koriste za ishranu i razvoj.
Tagovi
Autorka
