Za sadnju treba odabrati osunčano i dobro drenirano zemljište, rahle strukture. Može da se sadi na mestu gde je delimična senka, ali su glavice veće na osunčanom mestu. Najbolje mu odgovara zemljište pH reakcije 6 do 7.
Beli luk uzgaja se u svakoj bašti, ali za sve one koji žele blaži ukus ove povrtarske vrste, pravi izbor je slonovski beli luk. Koristi se u gastronomiji kao i obični beli. Pripada porodici lukova i pored toga što izgleda kao ogromna lukovica belog, radi se o srodniku praziluka.
Višegodišnja je biljna vrsta koja potiče iz Azije, listovi su slični listovima praziluka, a pod zemljom se razvija glavica kao kod belog luka.
Za sadnju treba odabrati osunčano i dobro drenirano zemljište rahle strukture. Može da se sadi na mestu gde je delimična senka, ali su glavice veće na osunčanom mestu. Najbolje mu odgovara zemljište pH reakcije 6 do 7. Slonovski luk ne voli zabareno zemljište jer višak vode dovodi do truljenja glavica. Veoma dobro reaguje na zemljište bogato humusom i ukoliko to nije slučaj u vašoj bašti, potrebno je dodati organska đubriva ili kompost prilikom sadnje.
Setva se obavlja u jesen i tokom proleća, kao i kada sadite beli luk. Dvogodišnja je biljka. Ukoliko sadite krupne čenove iz njih se već prve godine mogu razviti cvetonosna stabla. Kod sadnje sitnijih čenova prve godine razviće se glavica, a sledeće godine formira se cvetonosno stablo koje je slično kao kod praziluka. Kod sadnje sitnijih čenova treba obratiti pažnju da se ne presuše jer im to smanjuje klijavost. Kako bi to izbegli, najbolje ih je veoma brzo nakon vađenja ponovo posaditi. Sadnja ove povrtne vrste u bašti je poželjna jer njeni cvetovi svojim mirisom odbijaju lisne vaši i druge štetočine.
Najčešće se sadnja obavlja tokom jeseni, a berba tokom leta. Dubina sadnje je od 10 do 15cm. Razmak sadnje je 20 do 30cm. Slonovski luk formira veću biljku u odnosu na klasičan beli luk.
Briga o usevu slonovskog belog luka identična je brizi o klasičnom belom luku. Traži bolju snabdevenost vodom nego beli luk i zaliva se jednom nedeljno. Zaliva se tokom jutra kako bi se zemljište do noći prosušilo i na taj način izbegla opasnost od truljenja glavica.
Zalivanje se postepeno smanjuje i u potpunosti prekida krajem vegetacije. Znak da je vađenje blizu je promena boje listova koji od zelene postaju žuti i na kraju smeđi. Ukoliko je posađen tokom jeseni slonovski beli luk bere se posle osam meseci, sredina leta. Luk iz prolećne setve bere se posle 90 dana i formiraće manje glavice sa manjim čenovima. Ukoliko želite krupnije glavice, odrežite cvetonosna stabla kada primetite njihovu pojavu.
Izvađene glavice potrebno je prosušiti nekoliko dana na senovitom mestu sa dobrom ventilacijom. Prosušene glavice očiste se od zemlje. Ukoliko želimo glavice luka čuvati duži vremenski period, tada se ostave na hladnom i tamnom mestu sa dobrim provetravanjem tokom tri do osam nedelja.
Posle sušenja i čišćenja od zemlje, odrežu se listovi, ostavi se jedan do dva centimetra lisne drške uz glavicu. Potrebno je skratiti koren. Ovako pripremljene glavice mogu se čuvati tri do četiri meseca.
Za dugotrajno čuvanje glavica slonovskog belog luka potrebno je obezbediti temperaturu oko 10°C i vlažnost vazduha oko 50%. U ovakvim uslovima (hladni i suvi podrumi - skladište) glavice mogu da se čuvaju i do 10 meseci.
Slonovski beli luk može da se upotrebljava kao klasični beli luk. Mnogo je sočniji i blažeg ukusa. Može da se jede sirov, ali i kao sastojak raznih jela. Očišćen i zamrznut može da se čuva do jedne godine u zamrzivaču. Možemo da ga kiselimo, fermentišemo, dodajemo salatama, zimnici. Ispečen koristi se kao namaz.
Tagovi
Autorka
