Repa je nekada bila izuzetno važna namirnica u Evropi, jer se zbog svoje nutritivne vrednosti koristila u ishrani tokom zime. Danas je konzumiranje ove biljke vrlo retko što je prava šteta, jer je bogata vitaminima, mineralima i proteinima.
Repa (Brassica rapa var. rapa) je dvogodišnja zeljasta biljka koja tokom prve godine razvija zadebljali koren radi kog se i uzgaja, pa i lisnu rozetu, a u drugoj godini cveta i stvara seme. Pripada porodici kupusnjača poput karfiola, brokolija, kupusa, kelja i slično.
Nekada je bila izuzetno važna namirnica u Evropi jer se zbog svoje nutritivne vrednosti koristila u ishrani tokom zime. Danas je konzumiranje ove biljke vrlo retko što je prava šteta jer je bogata vitaminima, mineralima i proteinima. Smatra se da 200 grama repe u svakodnevnoj ishrani nadopunjuje dnevne potrebe za vitaminima poput C, A, B1, B2, B3, i B9, a treba naglasiti i da je izuzetno niske kalorijske vrednosti.
Na istom mestu se može sejati tek nakon tri do četiri godine. Loš predusev su joj kupusnjače, a dobar krompir, krastavac i paradajz. Dobre komšije su joj grašak, pasulj, neven, spanać i zelena salata.
Najbolja su laka i peskovita zemljišta, bogata humusom te neutralne ili blago kisele pH reakcije. Na kiselim zemljištima biljka je podložnija razvoju bolesti i skraćuje joj se vreme čuvanja u skladištu pa tu treba biti oprezan. Može se sejati u proleće i leto, a za kiseljenje se obično seje krajem leta.
Pre setve tlo je potrebno nađubriti i plitko obraditi zbog očuvanja vlage. Repa nikako ne podnosi direktno đubrenje stajnjakom jer tada formira šupalj koren. Seje se na bankovima visine 10 do 15 cm. Razmak u redu treba da bude pet centimetra, a između redova 40 cm. No, može se sejati i na manji razmak od 20 cm, ali se tada povećava onaj u redu.
Dubina setve je od 1,5 do dva centimetra, a repa će pri optimalnoj temperaturi od 18°C nići za otprilike četiri dana. Mlada biljka može izdržati i kratkotrajni mraz kada su temperature do -3°C, a starije su nešto otpornije i mogu izdržati i -5°C.
Repu treba redovno zalivati kako koren ne bi postao gorak. Nikako ne podnosi manjak vode, ali ni njeno zadržavanje, jer se zbog visoke vlage stvaraju uslovi za razvoj bolesti. Dobro je dodati i 100 grama pepela po m2 jer to povoljno deluje na njen rast.
Uz međurednu obradu, zasad treba povremeno i prorediti na barem 15 cm kako bi koren mogao bolje da se razvija. Za bolji prinos preporučuje se i navodnjavanje kišnicom pogotovo u julu i avgustu kada su veće suše.
Nakon pet do šest nedelja repa je spremna za vađenje, a najbolje je kada razmak korena bude oko 10-ak cm i tada je najukusnija. Iako se može vaditi i sitnija. Za jesensku i zimsku potrošnju vadi se u septembru i oktobru.
Repu kao i ostale kupusnjače najčešće napadaju buvači. Šteta se ogleda u vidu malih sitnih rupica na listovima koji nakon njihovog pohoda izgledaju poput sita. Iako su ove štetočine malene, u stanju su u roku od par dana da unište čitav usev, pogotovo tokom toplih i sunčanih dana. Osim njih, u proleće se često javljaju i lisne vaši.
Repa može da se konzumira sveža ili ukiseljena. Svežu pre konzumiranja treba oljuštiti, naseći i kuvati. Skuvana se zatim priprema kao salata, prilog, a može se kuvati i kao varivo ili supa.
Za zimsku potrošnju obično se kiseli, i to poput kupusa. Treba je dobro oprati, oljuštiti i krupno iseći na kolutove. U teglicu se slaže po kolutovima i to sloj po sloj. Prilikom slaganja svaki sloj treba posoliti i pritisnuti i tako sve do vrha. Na kraju treba nečim da se pritisne i hermetički zatvori. Potreban period za kiseljenje je dve do tri nedelje i tada je spremna za konzumaciju.
Tagovi
Autorka
