Setva celera: Kako uzgojiti korenaš, a kako rebrasti?

Celer (Apium graveolans) je dvogodišnja kultura koja u prvoj godini stvara zadebljali koren, peteljke i listove, a u drugoj, nakon razdoblja niskih temperatura cvetnu stabljiku, cvet i plod.

Kao povrće koriste se tri varijeteta: Apium graveolans var. secalinum - lišćar kod kojeg se koristi samo lišće, zatim Apium graveolans var. dulce - rebrasti kod kojeg se koriste lisne peteljke i lišće, a on je u poslednje vreme sve popularniji te Apium graveolans var. rapaceum. korenaš, s velikim okruglim korenom. 

Celer ima nisku kaloričnu vrednost, zbog velikog sadržaja eteričnih ulja i intenzivnu aromu, a poseduje i lekovita svojstva. Kod nas se najčešće proizvodi iz rasada zbog duge vegetacije.

Uzgoj rasada u zaštićenim prostorima

Celer se pretežno uzgaja iz rasada, a razlog tome su duga vegetacija i sitno seme. Presadnice se uzgajaju u zaštićenom prostoru na temperaturi od 16°C. Ako želimo da ga posejemo pre maja, onda se seje u zaštićene postore. Pre setve, seme se preporučuje namočiti u mlakoj vodi i ostaviti dan do dva na svetlu jer će to podstaknuti brže klijanje.

Ako celer želimo da uzgajamo pikiranjem, potrebno je pet grama semena posejati u sandučiće koji će zajedno činiti 1m². Nakon mesec dana razviće se oko 8.000 biljaka s prvim listom. U gredicu se pikira od 400 do 600 biljaka na m², najbolje u blokove veličine 4x4 ili u kontejnere s pregradama.

Holandski celer sve popularniji, a skoro džaba

Celer pripada grupi termofilnih kultura pa prema tome noćne temperature ne bi trebale biti ispod 13°C tokom presađivanja, a dnevne od 18 do 25°C. U fazi razvoja zadebljalog korena nedostatak vlage može imati negativnu posledicu jer povećava sadržaj celuloznih vlakana i smanjuje kvalitet korena. Tokom uzgoja zemljište nikako ne sme presušiti pa je često tokom sušnih perioda potrebno navodnjavanje.

Presađivanje na otvoreno krajem maja

Prostorije s presadnicima se nedelju dana pre presađivanja na otvoreno treba provetriti, ali i postepeno izlagati sunčevoj svelosti, kako bi se biljka prilagodila spoljnim uslovima. Celer se presađuje na otvoreno krajem maja i početkom juna. Razmak između redova je 50 cm za korenaš, a 40 cm za rebrasti i lišćar. Sadi se na istu dubinu kao što je bila kod uzgoja sadnice, nikako ne preduboko. Korenaš je potrebno posaditi 'labavo', kako bi imao prostor za širenje. 

Ovo povrće može se direktnom setvom sejati nakon proletnog, odnosno zimskog povrća kao što su zelena salata, luk ili španać.

Uzgaja se na dubokim i srednje teškim zemljištima bogatim humusom

Celer se ne preporučuje saditi na istoj površini četiri do pet godina, s time da se na tom mestu ne sade ni druge biljke iz familije štitonoša (šargarepa, peršun, paškanat), kako se ne bi prenosile gljivične bolesti i nematode. Tlo u koje se obavlja sadnja celera treba biti dobro pripremljeno, rastresito i neutralne kiselosti dobrog vodnovazdušng režima kako bi se biljka mogla razvijati i rasti. Najbolje mu odgovaraju neutralna, blago kisela ili blago alkalna tla s pH od 6.5 do 7.5.

Kombinacije povrća koje bi trebalo saditi u bašti

Najbolje uspeva na zemlji bogatom organskom materijom pa se u jesen preporučuje nađubriti zemlju s 45 do 50 t/ha stajskog đubreta. Na srednje plodnim tlima s nižim postotkom humusa preporučuje se đubrenje sa 600 kg/ha NPK u razmeri 7:20:30 i 159 kg7ha uree. Tokom jedne prihrane kada se rasad već ukorenio i pre zatvaranja reda s lisnom masom potrebno je prihraniti celer sa oko 110 kg/ha KAN-a. Celer u vegetaciji stvara veliku lisnu masu i zadebljali koren i radi toga troši puno hraniva.