Semenu treba toplo zemljište - kako znati kada je pravo vreme za setvu?

Proleće stiže, a s njim topliji dani kada počinje setva raznog povrća. Kako bi osigurali klijanje semena neophodna je vlaga i optimalna temperatura zemljišta.

Za svaku biljnu vrstu potrebno je sačekati dok se zemlište zagreje. Temperatura zemljišta meri se namenskim termometrom koji se jednostavno ubada u zemlju na dubinu od sedam do 10 cm. Vrednost izmerenog treba da bude stabilno nekoliko dana pre setve. 

Utiče na klijanje i nicanje

Svako seme ima zaštitni omotač koji ga štiti od spoljašnjih uslova, oštećenja, napada štetočina i pojave bolesti. Taj sloj sprečava klijanje, ali promenom uslova slabi što omogućava aktiviranje klice. Njegovim vlaženjem on postaje mekši, seme iz faze mirovanja prelazi u fazu klijanja. Osim vode, potrebno je obezbediti optimalnu temperaturu zemljišta.

Ona je karakteristična za svaku biljnu vrstu i ima veliki uticaj na procenat klijanja i nicanje kvalitetnih mladih biljaka. Što je vrednost bliža optimalnoj, veći broj semenki klija i niče, a dobijene biljke će biti razvijenije.

Osim optimalne, važne su i granične vrednosti. Minimalna temperatura je donja granica na kojoj semenke neke vrste mogu proći kroz proces klijanja i nicanja, a maksimalna je gornja granica iznad koje prestaje njegova aktivacija.

Pasulj će klijati samo ako je temperatura zemljišta iznad 15ºC i neće na onoj iznad 35ºC.

Za razumevanje njenog delovanja na seme može nam pomoći paprika kao najzahtevnija povrtarska kultura. Kada uzmemo deset semenki paprike i posejemo ih u zemlju koja ima temperaturu od 15ºC niknuće samo jedna, a retko tri biljčice. Za to će im trebati nekoliko sedmica. Zbog toga se ova vrednost uzima kao minimalna temperatura. Optimalna je 29ºC na kojoj već posle pet dana niče njih najmanje osam, dok je maksimalna 35ºC iznad koje neće klijati.

Koje vole niže, a koje više vrednosti? 

Sve biljne vrste možemo podeliti prema zahtevu semena za toplotom. Bob, grašak i zelena salata su vrste koje klijaju u hladnijem zemljištu, a paprici, paradajzu i bosiljku odgovaraju topliji uslovi. Kukuruz, soja, suncokret su prema zahtevima za toplotom između ove dve grupe povrća.

Temperatura od pet do 20ºC najbolje odgovara za setvu: boba, graška, belog luka, crvenog luka, zelene salate, repe, cvekle, kelerabe, rotkvice, pak čoi, mizune, rukole, šargarepe, peršuna, paštrnaka, spanaća, blitve, kukuruza kokičara, kukuruza šećerca, krompira, kupusnjačama. Važno je napomenuti da kupusnjače, krompir i repe sejemo u nešto hladniju zemlju, ali da biljke bolje rastu na višim temperaturama.

Koje biljke štite usjev krompira?

Kulture koje vole toplo zemljište, zagrejano na 20 do 30º, su: paprika, paradajz, patlidžan, krastavci, pasulj, mahune, tikve, tikvice, žalfija, dinja, korijander, kopar.

Većina njih se uzgaja iz rasada. Krastavac, tikve, dinje, pasulj, mahune, kopar možemo sejati direktno u zemlju kada se zemljište dovoljno ugreje. U zavisnosti od vremenskih uslova, setva na otvorenom se u kontinentalnim područjima može obavljati već od kraja aprila, dok se na jugu setva toploljubivih kultura obavlja i do mesec dana ranije.