Sada pripremite zemljište za prolećnu setvu povrća

Da bi povrtarska proizvodnja bila što uspešnija, zemljište je neophodno u jesen duboko poorati, pa nađubriti stajnjakom ili mineralnim đubrivima. Pre primene mineralnih đubriva veoma je bitno utvrditi nivo azota u zemljištu da bi se na osnovu toga mogla odrediti i količina tog elementa koja će biti dodata osnovnim đubrenjem i prihranjivanjem. 

Brazda ostaje, da bi bolje izmrzla tokom zime i prikupila zimsku vlagu. Po pravilu, u jesen se obavlja duboko oranje za sve useve koji će se sejati u proleće, osim na nagibima gde ima opasnosti od erozije tokom zime, navodi stručnjak za povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Zaječar Slavica Kodžopeljić.

Zimsko oranje i đubrenje za bolji rod povrća

Uzorana zemlja tokom jeseni i zime nakupi dovoljno vlage za letnji period, a mrazevi istope grudve i unište mnoštvo štetočina i korova u zemljištu. Pravilna obrada zemljišta je izuzetno značajna jer ona treba da održi i popravi njegovu strukturu, fizičko-hemijska i mikrobiološka svojstva.To je posebno važno u intenzivnoj proizvodnji, gde se smjenjuje više kultura u toku godine.

Ne orati ponovo u proleće

Najbolje je zemljište obraditi u jesen u oktobru ili novembru mesecu. Duboko zimsko oranje treba obaviti na dubinu od 35-40 cm, gde oranični sloj treba prevrnuti i izložiti uticaju vlage, vazduha i mraza. Dubokim oranjem vlaga se u toku zimskog perioda nagomilava u zemljištu i s proleća se brzo prosuši, tako da se na vreme mogu obaviti pripreme za proizvodnju ranog povrća, ističe zaječarski stručnjak.

Oranice i bašte koje su u toku jeseni duboko uzorane ne treba orati u proljeće, jer se oranjem gubi mnogo zemljišne vlage, pošto se na površinu iznose donji vlažni slojevi, a vlaga lako isparava.

Posle oranja - podrljati

Ukoliko je zemljište jako zakorovljeno i duboko jesenje oranje se sabilo mora da se ponovo odraditi oranje. Uzoranu površinu do 15 cm treba još istog dana prodrljati, kako bi se gubljenje vlage svelo na što manju meru. Ukoliko se ne odradi zimsko oranje, u proleće se primenjuje plića obrada na 10-15 cm, odmah se kultivira i priprema površinski sloj od pet centimetra za setvu.

Uticaj pravilne obrade zemljišta na visinu prinosa

Na ovaj način se sprečava gubitak vlage na tako pripremljenom zemljištu. Setveni sloj mora biti rastresit, mrvičaste strukture zbog bržeg i ujednačenog nicanja kao i dobrog sklopa biljaka. Na rastresitom i suvom zemljištu se pre sadnje primenjuje i valjanje, jer omogućuje kretanje vlage prema površini zemlje.

Đubrenje zemljišta zavisi od njegove plodnosti i zahteva vrste povrća koje se uzgaja. Svež i poluzgoreo stajnjak se unosi u jesen pred osnovnu obradu, a zgoreo u proljeće, pred sadnju, podseća Kodžopeljić.