S obzirom na to da je zelena salata najpopularnije lisnato povrće u svetu, stvaranje sorti koje joj omogućavaju duži vek trajanja ima veliki značaj za budućnost proizvodnje.
Naučnici Službe za poljoprivredno istraživanje (ARS) identifikovali su pet sorti zelene salate romano koje nakon branja sporije propadaju. Istraživači su pronašli lokaciju gena zbog koje povrće vene i dobija smeđu boju.
Upravo će to ubrzati razvoj novih sorti romano salate, poznate kao rimska salata koje će imati duži vek trajanja, a budući da je ovo najpopularnije lisnato povrće na svetu, istraživanje ima veliki značaj za proizvođače.
"Nemogućnost ranog ocenjivanja propadanja i uvenuća prilikom razvoja novih sorti bila je prava prepreka u napretku uzgoja. Imati ove molekularne markere znači da mogu da se razviju sorte koje se sporije kvare i manje postaju smeđe boje, a to su bitne osobine za ekonomsku važnost proizvoda", rekao je za phys istraživač studije i genetičar Ivan Simko iz ARS-ove jedinice za unapređenje i zaštitu useva u Salinasu u Kaliforniji.
Kada se uzmu u obzir ocene uvenuća i oštećenja najbolje sorte za komercijalnu proizvodnju, ali i biljke za razvoj novih sorti su: Darkland, Green Towers, Hearts Delight, Parris Island Cos i SM13-R2 koje su proizvedene u laboratoriji ARS u Salinasu.
Pored toga, istraživači su otkrili da hromozomska regija koja sadrži gene za sporo propadanje takođe sadrži četiri gena (Dm4, Dm7, Dm11 i Dm44) i jedan DNA genom (qDm4.2). Ovi genomi su otporni i na jednu od čestih bolesti salate, a reč je o plamenjači.
Ta kolokacija pokazuje snažnu povezanost jednog ili više od četiri gena i brzinu propadanja. DNA markeri mogu da se koriste za razvoj novih uzgojnih linija sa manjom tendencijom uništavanja i poželjnim kombinacijama gena za otpornost.
Do toga dolazi zbog oštećenja ćelija unutar listova salate, što dovodi do isušivanja i truljenja i narušava njenu prodajnu vrednost.
Gotovo 100.000 kilograma zelene salate povučeno zbog ešerihije
U nastojanju da kontrolišu i produže rok trajanja, prerađivači i distributeri razvili su ambalažu koja smanjuje kvarenje pomoću azota kako bi se smanjio nivo kiseonika koji dovodi do propadanja. Međutim, to je skupo, a takav način čuvanja može da dovede do drugih posledica poput neugodnih mirisa ili stvaranja bakterija.
"Naša je studija bila usmerena na pronalaženje sorti koje poseduju nizak potencijal menjanja boje u smeđu i uvenuća bez potrebe za ograničenjem snabdevanja kiseonikom", objasnila je Jaguang Luo, koja je vodila istraživanje.
Ovo otkriće predstavlja veliki napredak u genetici i daje proizvođačima obećanje kako će se razviti nove i otporne sorte salate koje će imati veću vrednost na tržištu.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
