Rasad kupusa: Glavni uslov - seme dobre klijavosti

U uzgoju kupusa najbitnija je proizvodnja kvalitetnog rasada. Ova povrtna vrsta otporna je na hladnoću. U prvoj godini formira glavicu, a u drugoj cveta i stvara plod. Glavica kupusa može biti različitih oblika: okrugla, spljoštena ili konusna. Ovo ukusno povrće se, osim u gastronomiji, koristi i u narodnoj medicini.

Odabir prave sorte i kvalitetnog semena

Dobrog useva nema bez kvalitetnog rasada, a sve započinje odabirom sorte i odgovarajućeg semena. Pre kupovine potrebnog semenskog materijala, preporučljivo je odabrati sorte ranog kupusa, namenjene za ranu proizvodnju. Osim ovih, postoje još srednje rane i kasne sorte.

Takođe na tržištu postoje i rani hibridi koji se prepoznaju po oznaci F1. Njih karakteriše dobra otpornost na niske temperature u početnim fazama razvoja i manja rodnost. Prosečna težina glavice kreće se između jednog i 1,5 kilograma. Pogodne su za svežu potrošnju i pripremu različitih jela.

Preduslov da se započne setva je nabavka kvalitetnog semena koje se odlikuje odličnom klijavošću.

Kada sejati?

Kada će se pristupiti setvi rasada kupusa zavisi od sorte ili hibrida, ali i od naših mogućnosti. Najranije će ovu operaciju obaviti proizvođači koji imaju uslove da proizvedu kvalitetan usev i adekvatne plastenike u koje će da posade mlade biljke.

Rani kupus: Optimalno zalivanje i dovoljno svetlosti za dobar rasad

Za baštovane uobičajeno je da setvu ovog povrća započnu četiri do šest sedmica pre poslednjih mrazeva. U praksi bi to značilo da se obavlja od sredine februara. U toplijim krajevima sejati se može i ranije.

Otporan na hladnoću, ali ne snižavati temperaturu

Optimalna temperatura za nicanje i razvoj kupusa kreće se između 18 i 20°C i tada on niče za dva do tri dana. Obično se seje u prostoru gde se kreće između 13 i 16°C. Može da raste i na nižoj, ali je tada postotak izniklih biljaka nešto manji. Razvoj presadnica je usporen. Rasad kupusa otporan je na hladnoću, ali svako snižavanje temperature usporava mu rast i razvoj.

Zahteva kvalitetan supstrat, bogat organskim materijama i hranivima. Rasad ove povrtarske vrste najbolje uspeva kada se pH vrednost kreće između 6,5 do 6,8.

Presađivanje pre poslednjeg proletnog mraza

Presađivanje se obavlja kada su biljke visoke sedam do 10 centimetara, sa dobro razvijenim listovima i korenom. Kod dobro razvijenog rasada broj pravih listova kreće se od četiri do pet. Od setve do sadnje na stalno mesto treba da prođe četiri do pet sedmica i ovo je moguće uraditi dvadesetak dana pre poslednjeg proletnog mraza. Momenat presađivanja zavisi od razvijenosti biljaka, ali i od spoljnih uslova. Kada se sadnja obavlja u plastenike, može već početkom marta da bude, a to zavisi i kada je posejano seme povrća.

Kaljenje rasada i priprema za presađivanje

Za amaterske povrtare presađivanje na otvorenom može da bude krajem marta ili početkom aprila. Naravno, da će na momenat sadnje delovati vremenski uslovi. Profesionalni uzgajivači, koji imaju plasteničke objekte, koje zagrevaju, mogu ostvariti veoma ranu proizvodnju kupusa.

Kod presađivanja na otvoreno polje najbolje je da se taj posao obavi u toku tmurnog dana ili pre kiše. Ukoliko vam se desilo da su presadnice prerasle potrebno je skratiti gornju trećinu listova bez oštećenja tačke rasta na stabljici. Na taj način će se smanjiti isparavanje vode preko velike lisne površine i osigurati bolji prijem.

Najčešće se sadi na međuredni razmak oko 55cm i razmak u redu od 40 do 50cm. Posle sadnje neophodno je dobro zaliti posađene biljke.