Jesenji usevi, poput kupusa, blitve, zelene salate, ali i ozimih žitarica često trpe štetu od puževa.
Jesen je vreme kada možemo imati mnogo glavobolje zbog napada puževa. Uslovi su idealni za njih. Dovoljno je toplo, a jesenje kiše osiguravaju potrebnu vlagu.
Možemo ih primetiti kako nanose štetu povrću, zasejanim žitaricama. Preferiraju sočne listove i za veoma kratko vreme mogu uništiti celi usev. Međutim, ovo je period kada možemo da delujemo i efikasno smanjimo njihovu populaciju. Mogu se koristiti biološke i hemijske metode.
Kako bi zaštitili useve potrebno je preventivno delovati. Korov se redovno kosi. Održava se čistoća, uklanjaju odložene daske i cigle. Biljne ostatke odnesite što dalje od bašte, jer ih rado naseljavaju puževi i odlažu svoja jajašca. Posebno je to slučaj sa ostacima patlidžana i cvekle koji deluju kao magnet na njih. Privucite žabe, posebno krastače, ptice i druge prirodne predatore na svoje imanje.
Mnogo je materija iz prirode koje možemo iskoristiti u borbi protiv horde ljigavih štetočina: ljuske jaja i školjki, iglice četinara, pivo, palenta, kora citrusa, amonijak, sirće, drveni pepeo, pesak, oštro kamenje, senf ili pak ljuta paprika u prahu, piljevina.
Ljuske jaja i razlomljene školjke mehanički oštećuju njihovo stopalo i onemogućavaju kretanje. Najčešće se od njih prave barijere koje predstavljaju granicu. Potrebno je da su široke do 10 cm kako bi bile efikasne. Izlomljen materijal se posipa po ivici bašte, gredice ili oko biljka. Sličnu ulogu imaju piljevina, krupan pesak i oštar šljunak.
Praškaste materije nagrizaju vlažno stopalo, ali ih treba primenjivati dalje od biljaka. U ovu grupu ubrajamo: drveni pepeo, senf, biber i čili papriku u prahu. Veoma često baštovani prave mešavinu od navedenih sastojaka. Kada se koristi na stazama, rubovima parcele ili pored mesta odakle dolaze puževi možemo dodati i sitnu so u manjoj količini.
Iglice crnogoričnog drveća imaju ulogu odbijanja štetočina, koji ne mogu da se kreću po njima zbog oštrih vrhova.
Sirće može biti veoma efikasno u smanjenju brojnosti štetočina na mestima gde se skrivaju. To su najčešće mračna i vlažna područja kao što je ispod dasaka, vreća, drveta, cigle. Kada podignemo dasku skoro uvek ispod pronalazimo puževe koji su se tu sakrili. Biće dovoljno da ih poprskamo 9-postotnim sirćetom. Sličan učinak ima i primena amonijum hidroksida rastvorenog u vodi.
Zamke za puževe se prave od piva, palente, prevrnutih saksija, ostavljanjem daski i cigli, okrenute kore citrusa, prvenstveno narandže. Kada se uhvate u njih, skupite ih i uništite.
U poljoprivrednim apotekama možemo pronaći razna sredstva za ovu namenu. Njihova prednost je što ih ne treba razblaživati u vodi, a jednostavno se primenjuju. Posle kiše ili zalivanja njihovo dejstvo slabi.
Obično se koriste u vidu granula koje se raspu po površini kuda se puževi kreću. Prednost treba dati netoksičnim preparatima na bazi gvožđa.
Tagovi
Autorka
