Prinos pasulja zavisi od pravilnog sklopa setve

Proizvođači pasulja često greše pri određivanju sklopa setve, jer seju manje zrna, a prinos umnogome zavisi od broja biljaka po jedinici površine. Kako objašnjava diplomirani inženjer poljoprivrede u PSSS Pirot Srđan Vidanović, niski sitnozrni pasulj gajen u čistoj kulturi, najviše rađa kada je sklop 500.000 biljaka po hektaru. Za sorte srednjekrupnih zrna, a takva je većina naših, preporučuje se 400.000 biljaka po hektaru, dok je za visoke sorte, koje se gaje uz potporu i drugačije seju, neophodan sklop od 285.000 do 300.000 biljaka po jednom hektaru.

Niske sorte seju se u redove i pantljike

Način setve zavisi od toga da li je reč o niskim ili visokim sortama pasulja. Ukoliko sejemo niske sorte, setva se obavlja mašinski, u redove ili na manjim površinama, odnosno ručno u kućice. Da bi sklop bio 400.000-500.000 biljaka po hektaru, međuredni razmak mora da bude 45-50cm, dok je rastojanje u redu 4-4,5cm. Prilikom ručne setve, u kućice, razmak je 50 x 25-30cm, ali tako da se u svakoj razvije 5-6 biljaka. Niski pasulj se može sejati i u pantljike, a to daje naročito dobre rezultate.

Visoke sorte sejati u kućice

Visoki pasulj se seje u kućice, u koje se položi 6-8 zrna. Međuredni razmak je 70 centimetara, dok je razmak između kućica u redu 35-40cm. Međutim, postoje i drugi načini gajenja, na primer špalirni, ali je on slabije zastupljen. Po hektaru je obično potrebno 100-180kg kvalitetnog semena u zavisnosti od krupnoće zrna i sorte pasulja kao i načina setve. Tokom vegetacije ovog pasulja neophodno je preduzeti mere nege i zaštite. Ukoliko je setveni sloj zemljišta isušen, bez dovoljno vlage za nicanje, površina se može povaljti glatkim valjcima. S druge strane, pokorica nastala krivicom proizvođača usled gaženja koja otežava nicanje ili usled jakih pljuskova uništava se lakom drljačom i pri tome se pazi da se ne oštete nežni ponici.

Prihrana azotom samo na lakopropusnim zemljištima 

Prva kultivacija se obavlja pažljivo do 10 centimetara dubine, od faze prvog do faze drugog stalnog lista. Naredne kultivacije treba da budu pliće, ali se procenjuje da li su korisne ili će naneti štetu dobro razvijenom usevu. Prihranjivanje azotnim đubrivima se savetuje samo u pojedinim slučajevima, kada se pasulj gaji na lakim i propusnim zemljištima, iz kojih se brzo ispira azot. Prihrana ovim elementom neophodna je i ukoliko je u prvom delu vegetacije hladno i kišovito vreme, pa ga biljke slabo usvajaju i gube boju.

Pravilno navodnjavanje - stabilan prinos

Srđan Vidanović podseća na to da je pasulj veliki potrošač vode, tako da se bolji i stabilniji rod postiže pravilnim navodnjavanjem. Procenjuje se da je u našim uslovima biljkama pasulja neophodno oko 350 milimetara vode tokom vegetacije. Ako se navodnjava, prvo zalivanje je obično posle 3-4 sedmice nakon nicanja, a drugo je početkom cvetanja, dok naredno najviše zavisi od količine padavina i temperature.

Dobar predusev za svako zemljište

Na kraju treba reći i to da na istoj površini pasulj može da se gaji tek nakon tri godine, prvenstveno zbog pojave bolesti. Ovoj povrtarskoj kulturi pripada drugo mesto u plodoredu, posle biljaka đubrenih stajnjakom. On je dobar predusev na svakoj njivi, jer zemljište zadržava dobre fizičke osobine, bogato je azotom i nema korova. Kao predusevi pasulju najviše odgovaraju strna žita, kukuruz, krompir, kupus, cvekla, luk i paradajz iz direktne setve.