Prednosti jesenje setve spanaća

Uspešan uzgoj spanaća u plasteniku može da bude lagan, ukoliko se slede pažljivo prava uputstva. Spanać je jednogodišnja biljka kratke vegetacije (30 - 60 dana). Gaji se kao prolećni, jesenji i ozimi usev i u zaštićenom prostoru pre, posle ili između nekog drugog povrća. Veoma dobre rezultate daje pri pokrivanju agrotekstilom, savetuje diplomirani povrtar, Mira Miljković, iz PSSS Jagodine. 

Ova povrtarska vrsta gaji se zbog zelenih listova koji se koriste kao salata i kao varivo. List je bogat belančevinama (2,28%), a ističe se i sadržajem gvožđa (4 mg/100 g suve materije), zatim kalijuma i kalcijuma, a od vitamina, bogat je beta karotenom. Spanać sadrži oksalnu kiselinu i često pri neodgovarajućim klimatskim uslovima i obilnim đubrenjem azotom, sadrži velike količine štetnih nitrata i nitrita. Nitrata i oksalne kiseline ima više u mladim listovima, a posebno visok sadržaj je u lisnim drškama.

Hibridi dugog dana ili hibridi kratkog dana?

U početku vegetacije,obrazuje se lisna rozeta. Period formiranja listova je različit i zavisi od sorte. Kod ranih sorti rozeta se formira za 28 - 35 dana, srednje ranih za 36 - 42 dana, a kod kasnih za više od 42 dana. U zavisnosti od faze rasta i položaja u rozeti, oblik i veličina lista menjaju se, ali su karakteristične sortne odlike najviše izražene u tehnološkoj zrelosti. Veoma značajni su novostvoreni hibridi neutralne reakcije na dužinu dana ili hibridi kratkog dana, sa dugim vegetativnim rastom, što omogućava njihovu proizvodnju i u toku dugog dana.

Za uspešno gajenje spanaća potrebna su veoma plodna, srednje teška zemljišta, lako propustljiva i dobre strukture. Ne podnosi kisela tla već bogata kalcijumom. Najpogodnija su ona sa pH 6,0 - 5,7.

Kod jesenje setve, spanać prezimi sa nekoliko listova

Spanać niče za oko 12 - 15 dana. Tokom prvih mesec dana vegetacije, rast je usporen, a najintenzivnije obrazovanje listova je između 30 - 60 dana vegetacije. U jesenjoj setvi spanać prezimljava u fazi nekoliko listova, što znači da miruje u periodu od decembra do februara. Nastajanjem dužeg dana i viših temperatura dolazi do izbijanja cvetnog stabla, kod ozimih sorti već krajem aprila, a kod prolećnih u drugoj dekadi maja. Spanać dobro podnosi niske temperature. Seme niče na temperaturi 3 - 4°C, a najbolje na 20°C. Optimalna temperatura za razvoj vegetativnih organa je 13 -16°C, a generativnih 25°C. Kritična minimalna temperatura je 1°C , a maksimalna 30°C.

Biljke u fazi prvih listova mogu uspešno da izdrže od -6 do -8°C. Dobro ukorenjene biljke pod snežnim pokrivačem mogu da podnesu i temperaturu do -20°C. Temperatura veća od 25°C ubrzava starenje biljaka i obrazovanje cvetonosnih stabala.

Brže cveta kad je zasejan u jesen

Spanać je biljka dugog dana. Sa dužim danom internodije se izdužuju, obrazuje se produženo stablo a kasnije i cvetovi. Ako mlade biljke u toku mesec dana rastu na temperaturi od 5 - 15°C, a pri dužini dana od 12 sati, ranije će cvetati nego ako je temperatura u prvim mesecima bila iznad 15°C.

Koji spanać uzgajate? Obični, novozelandski ili malabarski

Zbog toga brže cveta spanać zasejan u jesen nego u leto. U toku zime gaje se sorte otporne prema niskim temperaturama, za prolećni period sorte sa dugim stadijumom jarovizacije i dugim fotoperiodom, a u letnjem periodu sorte sa dugim stadijumom jarovizacije ili neutralne na dužinu dana.

Spanać ima velike potrebe za vodom, pre svega zbog slabo razvijenog korenovog sistema i njegovog rasprostiranja u površinskom sloju. Spanać ima visok transpiracioni koeficijent a kratku vegetaciju u kojoj biljka stvara veliku vegetativnu masu. U nedostatku vlage sporo se razvija, brzo stari i posle formiranja tri do četiri lista obrazuje generativne organe (na višoj temperaturi). Biološka svojstva spanaća bitna su za određivanje vremena proizvodnje i regulisanje uslova u plastenicima.

Opasnost od nagomilavanja štetnih nitrata

Sa deset tona prinosa spanać iznosi iz zemljišta 50 kg azota, 20 kg fosfora, 40 kg kalijuma i 20 kg kalcijuma. Zbog opasnosti od nagomilavanja štetnog nitrata, spanać se najčešće đubri sa 80-100 g/10 m2 azotnih, fosfornih i kalijumovih hraniva. Pri tom se koriste sporo razgradiva azotna đubriva, a đubri se pre setve. Za spanać je bolji amonijačni oblik  đubriva jer smanjuje sadržaj oksalne kiseline i štetnog nitrata u listovima.

Za plastenike, trebalo bi gajiti sorte sa bržim rastom, a za neposredno pokrivanje agrotekstilom, sorte spanaća otporne prema niskim temperaturama. Za zimski period gajenja, treba koristiti sorte sa nežnim lisnim drškama jer se tako smanjuje sadržaj štetnog nitratnog oblika azota. Najčešće se gaje sorte: bolero, volter, sitra, prins, sprint.

Bez proređivanja spanaća

Količinom semena treba obezbediti povoljan sklop biljaka tako da nema proređivanja biljaka. Proređivanje je moguće na malim površinama i na tim površinama vrši se dva puta. Prvi put ostavljaju se na razmak pet do šest centimetara, a drugi put na oko 10 -12cm. Pri drugom proređivanju, biljke mogu da se koriste za potrošnju. Do zatvaranja redova, ako je moguće, treba izvršiti jedno međuredno kultiviranje.

Berba spanaća počinje kada biljke obrazuju pet do šest krupnih listova. U proizvodnji na otvorenom, bere se sukcesivno. Međutim, loše se čuva i trebalo bi izbegavati čuvanje ubranog spanaća jer tada intenzivno nakuplja štetne materije, naročito u nepovoljnim uslovima čuvanja. Pri povoljnim uslovima, može se čuvati četiri do pet dana.