Dinja može da se proizvodi iz sadnica ili direktnom setvom semena. Bez prikraćivanja, formira mnogo sitnih plodova. Berba počinje kada plod počne da menja boju.
Dinja je jednogodišnja povrtarska kultura koja pripada porodici Cucurbitaceae - tikve. Ima dobro razvijen koren, stablo je povijuša, dužine do tri metra sa mnogo bočnih grana. List je najsličniji listu krastavca. Cvet dinje može biti ženski, muški i hermafroditni.
Plod je najčešće okruglog oblika i može da teži od 0,5 kg do 10 kg. Seme zadržava klijavost pet godina, a u povoljnim uslovima niče za pet do 10 dana.
Dinja može da se proizvodi iz sadnica ili direktnom setvom semena. Proizvođači koji koriste skupa hibridna semena i proizvodnju u zaštićenom prostoru gaje sadnice dinje, kako bi proizvodnja bila što isplativija. Proizvodnja sadnica traje oko mesec dana. Dinja može da se gaji u staklenicima, plastenicima, niskim tunelima i na otvorenom.
Gajenje dinje u staklenicima i plastenicima je postao trend. Ovakav način omogućava proizvođačima da u ranim rokovima plasiraju plodove dinje po većoj ceni.
Među proizvođačima je veoma popularno i gajenje dinje u niskim tunelima. Oni obezbeđuju povoljne uslove za raniju sadnju i dozrevanje plodova.
Proizvodnja u zatvorenom prostoru se obavlja na zemljištu koje je prekriveno folijom, koja onemogućava rast korova, čuva vlagu i štiti plodove dinje od direktnog kontakta sa zemljištem. Ono može biti izvor mnogih prouzrokovača oboljenja, koji dovode do propadanja plodova.
Koristi se folija širine 120 cm, što će obezbediti širinu uzgojne trake od 80 cm nakon postavljanja. Postavljanje se obavlja namenskim mašinama ili ručno na dobro pripremljenom zemljištu, kako bi folija ostvarila kontakt sa tlom bez vazdušnih džepova. Kod gajenja u zatvorenom prostoru potrebno je obezbediti dodatno oprašivanje, jer na tučak treba da dospe oko 400 polenovih zrna kako bi oprašivanje bilo uspešno i kako bi se formirao dobar plod.
Dinja se seje na otvorenom krajem aprila i tokom maja meseca, kada prođe opasnost od niske temperature i mraza.
Za uspešno gajenje dinje na otvorenom biraju se parcele koje su osunčane, zaštićene od hladnih vetrova, neutralne ph reakcije. Dinja je veoma slična krastavcu i gajenje je slično gajenju krastavca, ali dinja ima veće zahteve prema toploti.
Seme pre setve može da se pripremi potapanjem u rastvor kalijum permanganata ili raznih čajeva kako bi se dezinfikovalo. Može da se potopi u čistu toplu vodu tokom noći i to će ubrzati nicanje.
Dinja se sadi na međuredni razmak od 1 m do 2 m, dok je rastojanje u redu 0,5 m. Razmak zavisi od karakteristika sorte ili hibrida.
Za uspešno navodnjavanje potrebno je obezbediti kontinuirano navodnjavanje od nicanja do pojave mreže na kori. Naročitu pažnju posvetiti stanju snabdevenosti u procesu klijanja i nicanja ili sadnje sadnica, a najveću potražnju za vodom dinja ima tokom cvetanja i formiranja plodova.
Dinju je potrebno obilno zaliti, ali intervali zalivanja treba da su što duži kako bi biljka dinje razvila snažan korenov sistem. Kada plodovi dinje počnu da dozrevaju, smanjuje se intenzitet navodnjavanja. Na ovaj način se dobijaju plodovi boljeg kvaliteta, većeg sadržaja suve materije i šećera, i takvi plodovi se mogu duže skladištiti.
Dinja može da se gaji poput krastavca na mreži, špaliru, ili na površini tla. Kako bi biljka dinje imala dobar rast i rod, potrebno je izvršiti rezidbu dinje.
Glavna stabljika se prikraćuje, odnosno odreže joj se vrh iznad petog ili šestog lista. Ovo prikraćivanje će inicirati formiranje bočnih grana, kojih na jednoj biljci treba da bude pet do šest. Kada bočne grane narastu i one se prikraćuju iznad petog ili šestog lista.
Bez prikraćivanja biljka formira mnogo sitnih plodova.
Sočni plodovi dinje beru se kada plod počne da menja boju. U tom trenutku se oko drške ploda pojavljuju sitne pukotine - brazdice. Njihova pojava je znak da je plod dinje spreman za berbu. Berba se obavlja nakon dizanja rose.
Prilikom berbe na plodu se ostavi oko dva centimetra drške ploda. Ukoliko se drška potpuno ukloni, plod brzo propada. Prema mogućnostima čuvanja ploda, sorte i hibride dinje možemo podeliti u dve grupe:
Najznačajnije bolesti dinje su: plamenjača, pepelnica, antraknoza, truleži. Nega dinje je slična nezi tikvi i krastavca. Nakon svake kiše, čim se listovi prosuše, biljke dinje je potrebno tretirati preparatima na bazi bakra, mleka i sode, belog luka, ljuski crvenog luka i tako dalje.
Kada se koriste preparati na bazi bakra treba znati da su oni preventivni i mogu se primenjivati do faze početka cvetanja. Bakar izaziva sterilnost cvetova i zato ga ne treba koristiti u fazi cvetanja.
Od štetočina najznačajniji su: puževi, sovice, lisne uši, rovci, žičnjak - larve, grinje. Preparat od belog luka je efikasan i za mnoge navedene štetočine.
Prednost u zaštiti dati preventivnim metodama. Dinju ne saditi na isto mesto najmanje četiri godine. U taj plodored ubrojiti i druge pripadnike porodice, poput krastavca, tikvica, lubenice.
Foto: Moonborne / Bigstock
Autorka
