Pravilna nega paradajza - od vezivanja, preko dekapitacije do malčovanja

Za ostvarivanje visokih prinosa paradajza, kvalitetnog i zdravog ploda, potrebno je pravilno gajenje, što ne podrazumeva samo zasaditi biljku i povremeno je zaliti. Mora se više voditi računa o rastu i razvoju biljke i pored opštih, izvršiti specifične mere nege i pravovremenu zaštitu paradajza od bolesti, štetočina i korova. Opšte mere nege obuhvataju međurednu obradu, navodnjavanje i ogrtanje dok u specifične mere spadaju vezivanje paradajza, zakidanje zaperaka, dekapitacija, dopunska oplodnja i malčovanje.

Vezivanje paradajza primenjuje se kod visokih (indeterminantnih) sorti, kako bi se stvorilo uspravno stablo, koje može da održi teret same biljke i velike količine plodova. Najčešći način vezivanja paradajza u plasteniku je uz kanap. Donji deo stabljike vezuje se kanapom, labavo u čvor dok se vrh kanapa veže za konstrukciju plastenika. Tokom vegetacije biljka se svakih pet do deset dana obmotava oko kanapa, po pravilu ispod cvasti, kako ne bi došlo do oštećenja ili opadanja cvetova. Po potrebi biljku treba privezati na određenim mestima, da ne bi vremenom pod teretom roda spustila se niz kanap. Kod visokih zaštićenih prostora biljke se pričvršćuju za kanap, koji je preko pokretnog kalema vezan za konstrukciju i omogućava nesmetano zatezanje i otpuštanje pri promeni visine biljke. Pored opisanog načina, paradajz se može vezivati za drveni kolac ili plastične pritke i u vidu špalira. Ukoliko se ne bi izvodila ova mera nege, paradajz bi se prostirao po zemljištu i lako bi se mogao zaraziti plamenjačom i ostalim bolestima.

Zaperke odstranjivati čim dostignu 4 - 5 cm

Zakidanje zaperaka (pinciranje) kod visokih sorti obavezna je mera nege od momenta sadnje. Zaperci su bočne grane koje se pojavljuju u pazuhu listova glavne stabljike. Oduzimajući hraniva, stvorena procesom fotosinteze, zaperci rastu, razvijaju se i plodonose, ali plodovi su znatno sitniji i u manjim količinama, što nije cilj proizvodnje. Zaperke treba blagovremeno odstranjivati, čim dostignu dužinu 4 - 5 cm. U slučaju da zaperak preraste, ne zakida se jer se na stabljici prave velike rane, koje predstavljaju najpogodniji put za prodor patogena već se samo otkine vrh. Ukoliko se na adekvatan način izvrši pinciranje, biljka postaje zdrava i rodna, a plodovi sočni i ukusni.

Skidajte zaperke paradajza na vreme, imaćete veće i zdravije plodove

Na niskim (determinantnim) sortama paradajza, prisutni su zaperci ali oni ne utiču na proizvodnju pa se skidaju samo ispod prve cvasti radi bolje aeracije same biljke.

Zaperke treba blagovremeno odstranjivati, čim dostignu dužinu 4 - 5 cm. U slučaju da zaperak preraste, ne zakida se jer se na stabljici prave velike rane, koje predstavljaju najpogodniji put za prodor patogena već se samo otkine vrh!

Visoke sorte mogu se gajiti na jedno stablo, čime se postiže ranije dozrevanje i krupniji plodovi, ali na dva kada je dozrevanje kasnije, plodovi sitniji, ali ukupan prinos veći. Pri uzgoju na dva stabla potrebno je ostaviti prvi zaperak, ispod prve cvasti, a ukoliko se želi treće stablo (najčešće kod poluvisokih sorti) onda se ostavlja prvi zaperak iznad prve cvasti.

Odstranjivati oštećene i bolesne listove

Zalamanje vrhova (dekapitacija) kod visokih sorti vrši se u zavisnosti od vremena proizvodnje, a sve u cilju regulisanja rasta biljke i broja berbi. U prolećno - letnjoj proizvodnji vrh stabla zakida se polovinom maja, kada biljka razvije osam do deset cvasti, a u jesenjoj početkom oktobra, nakon četiri do šest cvasti. Po pravilu, vrh se zakida tako da iznad poslednje cvasti ostanu dva do tri lista, savetuju stručnjaci iz PSSRS.

Kod svih tipova paradajza tokom čitave vegetacije potrebno je odstranjivati listove oštećene od bolesti i štetočina, kao i one koji žute i odumiru.

Odstranjivanje listova vrši se zrenjem plodova i početkom berbe, kada listovi počinju da žute i gube svoju funkciju. Uklanjaju se listovi, koji se nalaze ispod zrelih plodova, vodeći računa da se ne povredi stabljika. Kada indeterminantni paradajz postigne visinu od 1,2 - 1,5 metara, skidaju se jedan do tri lista pri zemljištu, ispod cvetne grane, radi bolje aeracije biljke i samim tim smanjenja mogućnosti od raznih obolenja. Kod svih tipova paradajza tokom čitave vegetacije potrebno je odstranjivati listove oštećene od bolesti i štetočina, kao i one koji žute i odumiru.

Dopunska oplodnja često je primenjivanja mera, posebno tokom zimske proizvodnje i u godinama sa velikim brojem oblačnih dana. Jedan od načina dopunske oplodnje svakodnevno je protresanje biljaka, manuelno ili upotrebom specijalnih vibratora, kako bi došlo do pucanja polenovih kesica i oplodnje tučka. Poslednih godina pri proizvodnji paradajza u zaštićenom prostoru koriste se dresirane pčele ili bumbari, koji se u malim košnicama unose u objekat (3 košnice/1000 m²).

Malčovanje (nastiranje) zemljišta tokom proizvodnje paradajza često se primenjuje i u zaštićenom prostoru daje veoma dobre rezultate. U tu svrhu koristi se organski i anogranski malč. Organski malč podrazumeva nastiranje zemljišta slamom, kompostom, piljevinom dok u anorganski spadaju folije u boji i agrotekstil.

Koje materijale koristiti za malčiranje?

Obe vrste malča dovode do povećavanja temperature zemljišta, sprečavanja rasta korova, smanjenja broja zalivanja, čime se postižu povoljni mikroklimatski uslovi, a time i bolji porast biljke, ranija berba i veći prinos.

Autor: Milica Perućica