Povrće za postrnu setvu - šta možemo uzgajati leti?

Postrna setva povrća nam omogućava kontinuiranu berbu i veći rod. Neke kulture su već napustile površine, poput graška, a pred nama je berba crvenog i belog luka, žetva žitarica i drugih kultura.

Tako dobijamo mesto idealno za postrnu setvu povrća, ali će biti neophodno da obezbedimo navodnjavanje. Posejano klija i niče u najtoplijem delu godine sa manje vlage u zemljištu.

Šta možemo da uzgajamo?

Kada imamo osigurano navodnjavanje možemo uzgajati većinu povrtnih vrsta. Posle uklanjanja prve kulture ostaje dugo razdoblje sa povoljnim uslovima, a biljke se mogu nesmetano razvijati i rasti do prvih mrazeva.

Najbolje je izabrati kulture ili sorte, hibride, koji imaju kratak period vegetacije, odnosno da ih odlikuje brz rast i ulazak u plodonošenje. U narednom periodu možemo posejati: mahune (najbolje niske sorte), krastavce, šargarepu, letnju blitvu, tikvice, hokaido tikve, bosiljak, rotkvu, zimske salate, endiviju, radič, kupusnjače, praziluk, kelj, kelj pupčar.

Kada su u pitanju mahune, posejte sorte kod kojih od setve do berbe ne prođe više od dva do tri meseca kako bi u njima uživali tokom kasnog leta i jeseni. Možemo ih sejati direktno u zemlju, dok za ostale vrste možemo pribeći uzgajanju rasada kako bi osigurali ujednačeno nicanje.

Leto je idealno i za setvu šargarepe, jer ćemo tako izbeći štetu od šargarepine muve koja najintenzivnije leti tokom maja i juna.

Za bosiljak je najbolje da ga posejemo u plitke posudice na supstrat koji smo obilno zalili vodom. Posejano seme prekrijemo tankim slojem zemlje, a preko posude stavimo providni plastični kapak ili najlon čija je uloga da spreče prebrzo isušivanje površinskog sloja. On je u fazi klijanja i nicanja veoma osetljiv na isušivanje.

Koje povrće zahteva mnogo vode? 

Kao postrni usev možemo uzgajati paprike kratke vegetacije i za njih je potrebno obezbediti obilno zalivanje. Kvalitetne sadnice sadimo na razmak u redu od 15 do 20 cm i međuredni razmak oko 55 cm. Svi ostali radovi su kao i kod paprike koju smo posadili početkom maja.

Rezidba paprike za zdraviji i bolji rod

Od kupusnjača u ovom periodu se seju i uzgajaju kupus, kelj, i karfiol. I ove vrste traže dovoljno vlage u zemljištu. Pored njih popularno je uzgajanje kelja pupčara i kineskog kupusa.

Kod karfiola je potrebno odabrati sorte koje imaju prirodan položaj listova da štiti cvetnu glavu ili zalamati listove.

Čeri paradajz, ali i klasični koji imaju brzu vegetaciju je idealan za sadnju. Isto važi i za sadnju plavog patlidžana.

Kod krastavca i paradajza veliku ulogu igra zaštita od bolesti, posebno plamenjače. U ovom periodu nestaje nadzemna masa krompira, a krompirova zlatica intenzivno prelazi na paradajz i patlidžan što može biti još jedna ograničavajuća okolnost za postrno uzgajanje ovog povrća.