Počnite na vreme sa prihranjivanjem povrća

U vegetacionom periodu, useve je potrebno pravilno negovati, odnosno, navodnjavati i prihranjivati odgovarajućim količinama đubriva. U svakoj fazi rasta i razvoja povrtarskih biljaka, postoji karakterističan zahtev za odgovarajućim hranivima, iz tog razloga pravilan izbor vrste i količine đubriva presudan je za rast i prinos useva.

Kada folijarno prihranjivati 

Potreba za ovim načinom unošenja hranljivih materija, javlja se kada postoji nedostatak određenog hranljivog elementa u zemljištu ili kada koren biljaka nije u stanju da apsorbuje potrebne količine hraniva koji su potrebni, zbog nepovoljnih uslova. Kada se dogodi nedostatak hraniva, biljke pokazuju vizualne simptome i određene poremećaje rasta, uključujući tu smanjen rast, smanjen vegetacioni period, obezbojenje listova, kao i smanjen rast korena. 

Značaj folijarne prihrane je u tome što hranivo brzo dospeva do hloroplasta u listove, gde se vrši proces fotosinteze. Stepen iskorišćavanja hraniva unetog na ovaj način izuzetno je visok.

Vizuelni simptomi često se mogu zameniti za napad štetočina ili abiotičke simptome, kao što su suša, loša drenaža ili slano zemljište. Međutim, poljoprivrednik mora imati veliko iskustvo kako bi bio u stanju da pravilno odredi dalje korake. 

Koje su potrebe povrća za hranivima 

Svaka povrtarska vrsta tokom svog rasta i razvoja, u zavisnosti od fenofaze u kojoj se nalazi, ima određene potrebe za hranjivim makro (N, P, K, Ca, Mg) i mikro (Fe, B, Cu, Mn) elementima. Ove količine ne mogu da se obezbede prilikom osnovnog đubrenja zemljišta pa se iz tog razloga moraju dodavati tokom vegetacionog perioda, fertigacijom i folijarnom ishranom.

Folijarna đubriva moraju da se usklade sa fazom razvoja u kojoj se biljka nalazi. Kod fertigacije primenjuju se kristalna vodootopiva đubriva. Mogu se primenjivati i folijarno, u kombinaciji sa mikro đubrivima. 

Folijarna prihrana pomaže brzo i kvalitetno otklanjanje nedostataka kalcijuma, magnezijuma i mikroelemenata, poput bora, gvožđa, cinka, bakra i drugih. Neki elementi (kalcijum, gvožđe, bor) slabo su pokretljivi ili gotovo fiksirani u zemljištu i veoma sporo se prenose kroz biljku, tako da često dolazi do pojava nedostataka tih elemenata, iako ih zemljište sadrži u dovoljnoj količini pa se otklanjanje nedostataka ovih elemenata vrši upravo ishranom preko lista. Folijarna prihrana preporučuje se i kada dođe do oštećenja koja su izazvana vremenskim uslovima, kao što su kiša, grad, vetar ili oštećenja od bolesti i insekata kao i fiziološka oštećenja kao na primer sunčane pege, navode u PSSS Knjaževac.

Folijarna prihrana vrlo značajna u intenzivnoj proizvodnji povrća

U pojedinim fazama, biljke u nadzemnim i podzemnim organima moraju imati specifičan odnos azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, sumpora, silicijuma, gvožđa, mangana, cinka, bakra, bora i molibdena. Ukoliko to nije slučaj, onda porast i razvoj teku usporeno. Prihrana biljaka može puno da pomogne u regulisanju ukorenjavanja i početnog porasta, vegetativnog porasta, formiranju rodnog potencijala za narednu godinu i porasta plodova kod višegodišnjih zasada ili veličine vegetativne mase i nalivanja plodova ili produktivnig organa i održavanja osnovnih životnih funkcija.

Kombinacija sistema "kap po kap" i folijarne ishrane 

Do intenzivnog ispiranja hranljivih elemenata najčešće dolazi usled čestog zalivanja. Iz tog razloga, nepohodno je prihranjivati biljke, kroz zalivanje i folijarnu prihranu.  

Primer optimalnih vrednosti đubriva:

• Kod paradajza: Kod fenofaze ukorenjavanja, nakon rasađivanja, odnosno, prvih 15 dana, trebalo bi koristiti vodootopiva đubriva koja imaju odnos NPK hraniva 1:4:1 ili 10:40:10.
• U fenofazi od početka cvetanja do formiranja prvih plodova, trebalo bi koristiti đubriva koja imaju jednak odnos NPK hraniva (20:20:20), u ovoj fazi potreban je i element bor u ishrani biljaka.
• U fazi intenzivnog rasta plodova i otvaranja pete cvetne grane, trebalo bi upotrebljavati đubriva koja imaju skoro jednak odnos azota i kalijuma i upola manje fosfora (20:10:20). Takođe, u ovoj fazi biljke imaju potrebu za kalcijumom.
• Od početka zrenja plodova do početka berbe, trebalo bi koristiti đubriva koja imaju odnos NPK 2:1:4 (20:10:40).
• U fazi intenzivne berbe plodova treba upotrebljavati đubriva sa niskim sadržajem azota, a visokim sadržajem kalijuma (4:10:40), u ovoj fazi biljke imaju potrebu za kalcijumom takođe. 

Cilj je proizvodnja zdravstveno bezbednog povrća

Postoji potreba da se objedini folijarna ishrana i sistemi hemijske i biološke zaštite od bolesti i štetočina u jedinstven sistem, u cilju proizvodnje zdravstveno bezbednog povrća. Potrebno je precizno kontrolisati rezidue pesticida, nitrata, nitrita, teških metala patogenih mikroorganizama i drugih štetnih agensa.
Prednost folijarne ishrane je i to što je ovu meru moguće izvoditi i više puta u toku vegetacije, tako da se može uticati na opšte stanje useva, povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta povrća kao i povećanje otpornosti na bolesti i štetočine.