Nakon kiše stiže plamenjača - kako ojačati biljke i sprečiti razvoj bolesti?

Kiša koja nam je stigla proteklih dana, a ponegde će padati i u sledećim, donela je osveženje kako za ljude, tako i za biljke. Pad temperature, visoka vlaga i jutarnja magla mogu dovesti do pojave plamenjače. 

Simptom je pahuljasta ili brašnasta gljivica koja se razvija s donje strane listova plodonosnog povrća. Na njegovoj gornjoj strani, javljaju se žute ili smeđe mrlje. Stariji listovi su obično najjače zahvaćeni. Biljka pod njenim uticajem postaje kržljava i osetljiva na sekundarne infekcije kao što je, na primer, siva buđ. 

Optimalne temperature za razvoj plamenjače su oko 20 stepeni Celzijusa i visoka vlažnost vazduha.

Ako je primetite, prvo uklonite oštećeno lišće pa ga iznesite iz bašte kako se bolest ne bi širila dalje. 

Prvo i osnovno - prihranite biljke 

Najvažnije je ojačati biljke kako bi mogle izdržati i premostiti ovaj stresan period jer, kako znamo, već naredne nedelje nas ponovo čekaju visoke temperature i sušno vreme.

Prvenstveno ga prihranite, čak dva puta nedeljno, a to možete učiniti organskim đubrivima i preparatima na bazi bilja, kao što su kopriva, gavez, prirodni NPK i slično. Možete ih zaliti ili prskati lišće, folijarno. Prihranu obavljajte nakon kiše. 

Takođe, oko biljke možete dodati dve do tri šake glistenjaka i zaliti vodom ili razmutite peletirano đubrivo pa zalijte tom tečnošću. Pridržavajte se mera jer ćete inače spaliti biljke. 

Sprečite dalji razvoj 

Kako bi sprečili razvoj bolesti kao što je plamenjača, paradajz, krastavce, tikvice, ali i paprike, patlidžane i drugo plodonosno povrće prskajte preparatima od mleka.

Preparatima od povrća zaštitite drugo bilje

U slučaju da je plamenjača zahvatila paradajz, odrežite makazama zaražene bočne grančice, ali zaperke ostavite. Iz njih se mogu formirati novi plodovi koji će nadoknaditi gubitak u onima zahvaćenim oboljenjem.

Plamenjača bundeva: Kako je prepoznati, sprečiti i lečiti?

Jedna od mera protiv ove bolesti je i čupanje korova između redova i oko biljaka kako bi imale što više vazduha. Takođe, oko njih postavite suvo seno ili slamu kako bi se smanjilo nakupljanje vlage u međurednom i razmaku u redu. To učinite nakon što se kiša ispada i zemlja malo prosuši.