Najveće pretnje korenastom povrću

U ekološkoj proizvodnji korov uklanjamo mehanički, biljke prskamo biljnim preparatima, a zaraženo bilje redovno odstranjujemo. Evo koje bolesti se najčešće javljaju kod korenastog povrća i šta treba preduzeti ako se bolest ipak pojavi.

Pegavost lišća (aletrnarija) - Gljivica Alternaria na listovima uzrokuje pojavu sivih ili smeđih okruglih fleka sa više ili manje odumrlog tkiva. Listovi se suše, a u nekim slučajevima se oblikuje gljiva. Ugroženi su šargarepa, cikorija i krompir. Širenje bolesti ograničava se tako da se što pre uklone i spale zaraženi listovi. Bolesne biljke treba poprskati fungicidom koji sadrži mankozeb.

Zlatice prete špargli i krompiru

Šparglina zlatica - Biljke gube lišće jer odrasle zlatice i njihove larve jedu listove i spoljnu koru sa stabljike. Zbog te štete stabljike se suše i postaju žućkastosmeđe. Odrasle zlatice su crne i imaju šest žutih mrlja na krilcima plašta. Na prvi znak napada zemljište treba isprskati odgovarajućim insekticidom.

Krompirova zlatica - Listovi su izbušeni, a u slučaju teške zaraze potpuno su pojedeni. Zlatica je duga oko 1 cm i polaže jajašca na naličju listova. Ima uočljive crne i žute pruge, a larve su ružičaste sa crnim prugama. I larve i odrasli insekti stvaraju veliku štetu. Te štetočine treba odmah uništiti, jer ukoliko se ne reaguje na vreme, zlatice mogu upropastiti čitav rod.

Za mnoge biljke opasni mineri i muve

Repini lisni mineri - Na listovima se pojavljuju velike smeđe pege. Sitne bele larve repine muve (Pegomia biosciami) riju kroz listove i mogu da izazovu ogromnu štetu. Ugroženi su cvekla i spanać. Preporučljivo je se da se zaraženi listovi uklone ili da se larve zdrobe u njihovim tunelima.

Šargarepina muva - Korenje je izrovareno uskim tunelima, a na kožici se javljaju rđave smeđe linije. Biljka je oslabljena i u nekim slučajevima ugine. Uzročnik bolesti su žućkastobele larve šargarepine muve (Psila rosae). One su duge oko 7 mm. Odrasli insekti su sjajne crne muve providnih krilaca i crvenkastožutih nogu. Osim šargarepe ugroženi su celer korenaš, cikorija i paštrnak. Da bismo izbegli zarazu treba da izaberemo otporne sorte i šargarepu posejemo u rano proleće ili sredinom leta. Takođe, biljke treba zaštititi mrežom sa sitnim rupicama ili agrotekstilom, a zaražene biljke odmah iščupati i uništiti.

Nematode - Na glavnom korenju se nalaze male bele ciste (ciste krompirove nematode) ili velika žuta ili smeđa nabreknuća (korenove nematode guka). Niže lišće žuti i vene. Biljke su najčešće uništene pre kraja leta i zbog toga krtole mogu ostati vrlo male. Javljaju se na luku, krompiru i paradajzu. Iščupajte i spalite zaražene biljke i krtole i primenjujte plodored. Afrička ili francuska kadifica (Tagetes) posađena u blizini osetljivih kultura pomaže u teranju parazita. U zaraženom zemljištu barem šest godina ne sadite krompire, paradajz ili luk. Preporučljiva je takođe i sadnja otpornih sorti krompira.

Kako sprečiti trulež i gangrenu?

Trulež korena i korenovog vrata - Listovi, delimično ili potpuno, žute, venu i suše se. Baza stabljike postaje tamnija i mekša. Korenje, takođe, trune. Ova bakterijska bolest počinje u osnovi stabljike i širi se prema gore. Naročito su osetljive biljke koje se gaje u stakleniku. Bolest napada cveklu, celer korenaš, krastavac, dinju i paradajz. Da se bolest ne bi proširila, zaražene biljke treba uništiti. Zamenite kompost oko biljaka i pobrinite se za dobre higijenske uslove pri gajenju biljaka. Na mladim biljkama koristite samo vodu iz vodovoda.

Gangrena - Smeđe fleke javljaju se na kožici i mesu na vrhovima krompirovih krtola i oko "okaca" i malih otvora. Zaraženo područje se širi dok većina krtola ne propadne i smežura se. Bakterija Phoma ekigua "Foveata" ulazi kroz oštećenja na krompiru nastala pri vađenju vilama. Sadite samo neoštećene i semenske krtole krompira s potvrdom o zdravstvenoj ispravnosti. Potreban je oprez kod vađenja krompira i uklanjanje svih oštećenih krtola. Zdrave krtole treba spremiti u dobro provetrenu prostoriju bez mraza i odbaciti sve koji izgledaju zaraženo.

Crveni pauk - Tetranichus urticae je proždrljiva životinjica koja napada celer korenaš uzrokujući šarenilo listova koji ubrzo žute, venu i suše se. Ovaj parazit napada i tikvice, krastavce, mahune i grimizni pasulj, tikve, grašak i paradajz. U njegovom suzbijanju može da pomogne prskanje listova vodom jer crveni pauk voli suvu okolinu.

Krastavost - Na površini korenja ili krtola krompira pojavljuju se ravne, ispupčene ili udubljene mrlje. Obična krastavost je smeđa, a prašna krastavost ima fleke koje otpuštaju smeđi prah. Bolest uzrokuje bakterija iz roda Streptomices koja uspeva u laganim, peskovitim i krečnjačkim zemljištima. Zemljištu dodajte kompost, ali nemojte dodavati krečnjak pre sadnje krompira. Treba primenjivati plodored, povećati kiselost alkalne zemlje i gajiti sorte otporne na krastavost. Sadite samo zdravo seme.

Rđa može da bude kobna za ceo rod

Bela rđa - Na donjoj površini listova javljaju se ispupčene bele neprovidne pege koje oblikuju koncentrične krugove. Zaraženi listovi postaju naborani sa žućkastim udubljenjima. Ova bolest napada biljke iz porodice kupusnjača, rotkvice i repu, između ranog leta i kasne jeseni. Ne postoji efikasan tretman, pa ako zaraza nije kritična, jednostavno treba ukloniti zaražene listove. Ako je biljka ozbiljno napadnuta, iščupajte je i uništite.

Savet je da se gaje otporne sorte. Korenje i krtole izbušeni su uskim tunelima koje prokopava tanka žuta larva duga oko 2-3 cm. To je larva klisnjaka, Agriotes, porodica Elateriade koja može da živi i do 5 godina pre nego što se pretvori u odraslog insekta. Ozbiljna zaraza može da uništi čitav rod. Pojavljuje se na špargli, cvekli, šargarepi, krompiru i mnogim drugim vrstama povrća. Kada ašovimo zemljište, najbolje je da ručno pokupimo larve. Zemlju zatim treba dobro pograbuljati da bismo izložili klisnjake pticama. Zamke su takođe efikasno rešenje. Stavite male komadiće šargarepe ili krompira na štapiće i zabodite ih u zemljište na dubinu od 5 cm da namame crve. Redovno pregledajte i zamenjujte zamke. Krompire izvadite čim sazru da biste izbegli zarazu. Klisnjaci su uglavnom veći problem na starim pašnjacima.

Foto:bihstockphotos.com;mindgamesru