Nijedna salata ne voli vrućinu pa će joj trenutni pad temperature odgovarati. Zato je jesen idealna za njen uzgoj jer dolazi u rano proleće, pre vrućina koje kreću sve ranije i uzrokuju gorki ukus lišća.
Iako dolaze hladniji dani, i dalje možete nastaviti da uzgajate povrće u svojim baštama. Šta više, pojedine kulture podnose samo takve vremenske uslove. Jedna od njih je i salata.
Nijedna salata ne voli vrućinu pa će joj najavljeni pad temperature odgovarati. Zato je jesen idealna za njen uzgoj jer dolazi u rano proleće, pre vrućina koje kreću sve ranije i uzrokuju gorki ukus lišća.
Najčešće se zimske vrste seju krajem avgusta i početkom septembra, a nešto drugačiji, vrlo sušni uslovi ove godine produžili su njenu setvu. Ali, temperature su pale, a i ponešto kiše pa je pravo vreme da napokon posejete ili posadite sadnice ovog, svima omiljenog povrća.
Salata voli propusno, mrvičasto i humusno tlo. Gredice treba očistiti od korova i usitniti gornji sloj zemljišta. Salata ne zahteva nikakvo dubinsko riljanje niti prekopavanje.
Kako piše profesorka Nada Parađiković u svojoj knjizi "Povrtarstvo", ova kultura ima vrlo plitak koren pa se pred samu sadnju preporučuje primena lako topivih đubriva. Treba napomenuti da ona ima veće zahteve prema fosforu, magnezijumu i boru dok sa primenom azotnih đubriva treba biti oprezan.
Koji su simptomi nedostatka bora kod biljaka i kako ih sprečiti?
Seme niče na temperaturi od 15 do 20°C, a iznikne za dva do četiri dana. Seje se u brazde dubine do dva centimetra. Razmakom između redova kod sorata koje razvijaju manju glavicu je 20 cm, a krupnije sorte se sade na međuredni razmak od 30 do 40 cm. Tokom rasta se razređuje na kraju razmak između biljaka od 25 do 30 cm.
Salata ima vrlo kratku vegetaciju pa za oko 55 dana dospeva za berbu i stoga se vrlo često uzgaja u turnusima. Dakle, seje, odnosno sadi sa razmakom od nekoliko dana kako ne bi dospela u isto vreme za berbu. Možete je sejati svakih 10-ak dana, a one kasnije posejane ćete brati tek u proleće.
Imajte na umu i da će bilo šta posejano u jesen sazrevati duže nego u proleće, a u ovom periodu najbolje će uspevati salate puterice, ali i matovilac, rukola i potočarka.
Salati tokom uzgoja treba dovoljno vlage, što znači do zatvaranja sklopa, a to je početak formiranja glavice. Zemlja ne treba biti mokra nego vlažna kako bi seme moglo da klija. Zato se preporučuje lagano i umereno zalivanje.
Lako se može uzgajati i u staklenicima i plastenicima, a u takvim uslovima lakše je kontrolisati uslove rasta. Biljke se mogu držati u zatvorenom pa kasnije presaditi na otvoreno, a presađivanje svakako treba obaviti pre prvog mraza, piše ourstoneyacres.
Iako je zelena salata otpornija na niske temperature, za dodatnu zaštitu tokom vrlo hladnih noći i kod mraza zaštitite je agrotekstilom. Ta jednostavna i jeftina tkanina može je spasiti od smrzavanja. Osim toga, kao zaštita mogu poslužiti i seno, slama ili lišće.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
