Krompir papreno skup - površine u Srbiji prepolovljene

U poslednje vreme svedoci smo da je kilogram krompira u Srbiji skuplji od kilograma banana, što zvuči neverovatno, ali je istinito. Naša zemlja je ranije bila čuvena po proizvodnji tog povrća, ali je njegova dugogodišnja niska cena, kako prenose Novosti doprinela tome da su proizvođači, nemajući kome da ga prodaju, to povrće bukvalono bacali na smetlište. Sada imamo situaciju da krompira na našem tržištu nema dovoljno jer su proizvođači odustali od njegovog gajenja, pa su trgovci prinuđeni da ga uvoze.

Krompir papreno skup

U prodavnicama širom naše zemlje cena prošlogodišnjeg ili starog krompira kreće se do neverovatnih 150 dinara za kilogram. U zemljama poznatim po proizvodnji tog povrća, poput Holandije, Poljske i Nemačke, rod je lane drastično podbacio, čak i do 30%, pa ga gotovo i nema ni na tamošnjem tržištu ili je veoma skup. Zbog toga Srbija naši uvoznici krompir nabavljaju u Rusiji, Belorusiji i Litvanije. Oni tvrde da bismo to povrće plaćali još skuplje da nije tog uvoznog krompira.

Ruski krompir upola jeftiniji od srpskog

Jedan od najvećih proizvođača krompira u Srbiji, Ratko Vukićević iz Guče ističe da neverovatno zvuči, da kilogram krompira u Rusiji trenutno košta oko 35 dinara, što je upola jeftinije nego kod nas. On dodaje da se u našoj zemlji se to povrće na veliko prodaje za 45 din/kg, dok u marketima u zapadnoj Srbiji njegova cena ide i do 80 din/kg.

Nakon niza godina gubitaka, bacanja krompira čuvanih u skladištima, proizvođači su ove godine prvi put ostvarili ekstra profit. Međutim, prethodne godine, koje su bile nepovoljne po proizvođače, ostavile su nesagledive posledice, zbog kojih su mnogi ili odustali od uzgoja, ili su smanjili površine pod krompirom.

Višegodišnja niska cena krompira drastično smanjila zasade

Zasadi krompira su u našoj zemlji nekada zauzimali i do 90 hiljada hektara, a danas se on gaji na oko 45 hiljada hektara, što je odnosno upola manje. Te količine, sa prosečnim prinosima 8-12 tona po hektaru, nažalost, ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta, pa je Srbija svake godine morala da uvozi krompir, i to najviše iz zemalja Beneluksa i Nemačke.

Prošla godina bila jedna od boljih po prinosima

U brdskim krajevima se broj stanovnika iz godine u godinu smanjuje, pa tako nema ni onih koji hoće da se bave povrtarskom proizvodnjom, a osim toga proizvođači su, vođeni ranijim iskustvom, destimulisani. Ratko Vukićević podseća na to da je prethodnih godina uvožen krompir koji se prodavao ispod tržišne cene, pa su domaći krompiraši morali da bace sav rod. Prošla godina je sa aspekta agrometeoroloških uslova bila pogodna za to povrće i ostvareni su odlični prinosi. Određena količina je završila na albanskom, bugarskom i crnogorskom tržištzu, ali je većina roda ostala na domaćem tržištu.

Proizvođači traže zaštitu od države

Vukićević kaže da će ratari u Evropi uskoro krenuti u novu setvu na znatno većim površinama, privučeni dobrom zaradom. Zato će prema njegovom mišljenju dići do povećanja proizvodnje. Deo robe će se preliti i u Srbiju što će ugroziti naše povrtare.  Naši proizvođači krompira uprkos tome ne traže zabranu uvoza, već samo da ih država zaštiti od dampinških cena.