U uzgoju paradajza važno je osigurati dosta sunca, dobro i pravilno zalivanje i to jednom do dva puta nedeljno dobro natopiti tlo. Na šta još treba obratiti pažnju, čitajte u nastavku.
U današnje vreme paradajz možemo naći na policama prodavnica tokom čitave godine, ali ipak nam je najdraži sočni domaći jer je dozreo na suncu. Koliko treba truda, vremena i strpljena do lepih i ukusnih plodova, najbolje znaju povrtari i baštovani koji se tokom uzgoja često suočavaju sa problemima koji mogu da dovedu do slabih i loših prinosa.
Loši uslovi za uzgoj su čest problem. Kod sadnje ne treba zaboraviti da je paradajz toploljubiva biljka i da nedostatak sunčeve svetlosti i(li) položaj u senci, dovode do manjeg broja plodova. Ova vrsta zahteva najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti i dobru cirkulaciju vazduha. Pregusto posađene biljake dovode do slabije provetrenosti što omogućava razvoj bolesti, a osim toga, u takvim se uslovima takmiče za hranljive materije i vodu.
Kod sadnje rasada uvek vodite računa da ga sadite bez cvetnih pupova ili cvetova, a kako piše balconygardenweb, ako ih ima, uklonite ih jer će to pomoći jačanju korena biljke.
Ponekad može da se dogodi i da biljci opadaju cvetovi, a neki od razloga su nedostatak svetlosti, niske i visoke temperature, nepotpuna oplodnja, suv vazduh, a važno je i pravilno đubrenje.
Naime, prekomerno đubrenje, posebno sa previše azota, jedna je od glavnih grešaka u uzgoju jer će tada biljka proizvesti više lišća i zelene mase, a manje cvetova i plodova. Paradajz se najčešće đubri s NPK đubrivom, a kako piše hiddenspringshomestead, dobra alternativa mu je pileće đubrivo. Dakle, šolju ovog đubriva treba pomešati sa 15 litara vode i s time zaliti tlo oko biljke. Takođe, dobro je oko stabljike dodati usitnjene ljuske jaja ili pripremiti čaj od njih što će im osigurati kalcijum.
Ukoliko se javi vršna trulež plodova, to je najčešće znak nedostatka kalcijuma u zemljištu. Takođe, ponekad plodovi budu naborani i nepravilnog oblika, a razlog tome su hladne noći u vreme formiranja plodova.
Do napuknutih plodova može da dođe kada koren biljke ne dobija ujednačene količine vode. Prevelika količina koja odjednom krene kroz stabljiku do ploda, može da ga naduva poput balona koji onda pukne. Stoga, umesto svakodnevnog površinskog zalivanja radije to obavite jednom ili dva puta nedeljno tako da dobro natopite tlo oko biljaka.
Treba napomenuti da ih nikako ne treba zalivati po lišću kako se ne bi stvorili uslovi za gljivična oboljenja. Naravno, ako uzgajate paradajz u posudama, on zahteva češće zalivanje.
Baštovani često zanemaruju malčiranje paradajza, ali to je vrlo dobra metoda jer se tako zadržava vlaga i smanjuje rizik od gljivičnih bolesti. Nakon sadnje biljaka, oko njih može da se doda slama, tresetna mahovina, seckano lišće i slični materijali.
Što se tiče bolesti, paradajz možete zaštititi i sredstvima koja sami napravite. Za to vam mogu poslužiti mleko i(li) soda bikarbona, a recept pronađite ovde.
Magnezijum sulfat: Kako i zašto koristiti gorku so u povrtarstvu?
Takođe, za bolji rast jednom mesečno paradajzu možete dodati gorku so. Kod primene na biljke pomešajte kašiku te soli u 4 litre vode i upotrebljavajte jednom mesečno. To će podstaći njihov rast, sprečiti trulež plodova, ali i učiniti kožu paradajza crvenijom.
Tagovi
Autorka
