Kod zalivanja su bitni termin, norma i temperatura vode

Izostanak padavina, suša i nedostatak vlage u zemljištu primorali su mnoge da zalivaju svoje biljke.

Tri faktora su bitna: vreme kada se obavlja, zalivna norma (količina) i temperatura vode.

Optimalan termin zalivanja

Najbolji termin za obavljanje ovog posla su jutarnji časovi. Tada zemlja nije pregrejana, rashladila se tokom noći. Ni biljke nisu pregrejanje, što smanjuje vodni stres.

U ovom delu dana tečnosti u biljnom tkivu krenu na više, veća je usisna moć i veća iskorišćenost vode koju dodajemo.

Drugi termin za zalivanje je rano veče. Glavno je da se izbegne zalivanje u najtoplijem delu dana. Tokom večeri površina zemlje i biljke se hlade. Manji je vodeni stres. Međutim u ovom periodu mala je usisna moć biljaka, jer se biljne tečnosti kreću prema korenu.

Prilikom zalivanja obratite pažnju kako zalivate određene vrste. Paradajz ne podnosi da mu se listovi i stabljike kvase. U tom slučaju se na njemu brzo razvijaju opasna oboljenja koja dovode do propadanja.

Zašto paradajz ne sazreva? Previše zalivanja, sunca, azota?

Kupusnjače vole da ih kvasite i okupate po listovima, posebno kupus.

Norma zalivanja

Prosečna norma za zalivanje povrtarskih kultura je oko četiri litre na 10 metara kvadratnih. Količina vode koja se dodaje ne treba biti prevelika, jer će se javiti trulež korena i donjeg dela stabla.

Najjednostavnija metoda za određivanja potrebe za vodom je da gurnemo prst u zemlju i ako utvrdimo da je suva na dubini od 2,5 centimetra, pristupimo zalivanju.

Presadnice, iznikle i mlade biljke trebaju više vode, kao i biljke koje imaju slabo razvijen koren poput krastavaca, tikvica. 

Pogodna temperatura vode

Temperatura vode treba da je prilagođena. Suviše hladna i vrela (koja stoji na suncu), izazvaće stres kod biljaka što može dovesti do propadanja useva, pojave bolesti, lošijeg kvaliteta i manjeg roda.

Hladna voda usporava rastvaranje hranljivih materija i otežava usvajanje, dok prevruća izaziva ubrzanje hemijskih reakcija u biljnom tkivu, smanjuje koncentraciju kiseonika, smanjuje imunitet, ubrzava pojavu bolesti i privlači pojavu štetočina.

Najpogodnija temperatura se kreće između 20 i 25 stepeni Celzijusa. Omogućava rastvaranje hraniva u zemljištu, dobro usvajanje i zasićenost kiseonikom.