Ko to tamo kopa: krtica, rovka ili voluharica?

Obrađujući svoju njivu, livadu, travnjak, dvorište retko ćete imati priliku da uočite malu krznenu životinju u trenutku pre nego li pobegne pod zemlju. Puno je lakše uočiti humke ili samo rupe u zemlji među travom, te malene stazice razmaknute trave. Na snegu možda ugledate i koji petoprsti trag. Na prvu ćete pomisliti na krticu li poljskog miša jer su to široko poznate vrste. Ali, osim njih slične tragove na zemlji će ostaviti i rovke i voluharice.

Neke od spomenutih životinja žive pod zemljom kopajući kanale, a druge samo koriste već iskopane kanale kao skrovište. Neke od njih smatramo korisnim životinjama, a neke štetočine čiji broj treba kontrolisati. Da bismo kvalitetno održavali naš voćni zasad, povrtnjak ili samo ukrasni travnjak, bitno je znati koja tačno vrsta životinje nam uzrokuje probleme.

Mali sisari koji koriste podzemne kanale ugrubo se mogu podeliti u dve grupe: bubojede (krtica, rovka, jež) i glodare (miševi i voluharice). Evo osnovnih razlika.

Bubojedi

To su predatorski mali sisari. Najčešće imaju zbijeno telo, izduženu glavu, a nos je jako osetljiv na dodir. Noge im mogu biti prilagođene kopanju, sa po pet prstiju i kandžama. To su bojažljive životinje od kojih veliki broj živi podzemno, loveći obliće i insekte. 

Krtice (lat. Talpa europaea, eng. Mole) su visoko prilagođene životu ispod zemlje. Lobanja im je ravna i izdužena sa izrazito dugačkim skoro golim nosom. Imaju sitne, jedva vidljive oči kojima mogu razlikovati svetlost i tamu, te uši bez spoljne ušne školjke. Ali, njihova najupečatljivija karakteristika su ogromne prednje noge smeštene visoko ispred prsnog koša, s prstima i kandžama prilagođenim kopanju. Prednje noge su im sitne i uske sa oštrim kandžama. Krzno je meko i baršunasto te pruža otpor prilikom dodira u oba pravca što im omogućuje provlačenje kroz podzemne kanale i unapred i unazad. Rep im je prekriven retkim dlakama koje pomažu pri orijentaciji. Krtice su bliski srodnici rovki.  

Gnezda ukapaju 30-60 cm ispod zemljišta gde obitavaju samotnjačkim životom. Prirodni su im neprijatelji tvorovi, ptice grabljivice, lasice i zmije. Hranu nalaze pod zemljom ili ređe na površini zemlje. To su najčešće insekti, njihove larve, gliste i drugi beskičmenjaci. Kao niti rovke, ne mogu dugo da izdrže bez hrane i stalno su u potrazi za sledećim obrokom. 

Rovke (lat. Crocidura, eng. Shrew) su mali i brzi bubojedi izgledom samo nalik na miša, ali s jako izduženom njuškicom. Njihove prednje noge nisu uvećane kao kod krtice. Zubi su im jako oštri, a kada se nađu u opasnosti mogu ispustiti miris koji odbija predatore (lisice i mačke često će ubiti rovku, ali retko će je pojesti zbog spomenutog mirisa). Mnogo su manje od krtica. 

Ne kopaju svoje tunele nego povremeno koriste one koje su krtice i voluharice iskopale za svoje potrebe. Hrane se insektima, glistama, puževima golaćima, paučnjacima, crvima, sitnim životinjicama, semenkama i korenjem. Svoj plen love na tlu i ispod tla. Ali, ne oblikuju staze na travi kao voluharice. Rado nastanjuju vinograde, šipražje, te vlažna polja u blizini vode. Često žive u blizini ljudi.

Međutim, od malih sisara za najveću štetu na zasadima nisu krivi bubojedi nego glodari.

Glodari

Voluharice (lat. Microtus, eng. Common vole) pripadaju društvu glodavaca. Više su nalik hrčku nego mišu jer imaju sitnije uši, nabijenije telo i kraći rep. Najčešće obitavaju na livadama, poljima i strništima. Prirodna hrana im je trava, a u vrtovima korenasto povrće. Hrane se zelenim biljkama, a zimi grizu koru na bazi mladih voćaka. Pod zemljom kopaju hodnike gde skladište hranu. Čine velike štete povrtarima jer presecaju stabljiku i uvlače biljku pod zemlju. Gnezda ukopava na dubini od 30 do 40 cm. Neprijatelji su joj sova i ostale ptice grabljivice, lasica, lisica i drugi.

Voluharica održava stazice i puteljke koji su vidljivi oko otvora u njene podzemne hodnike. Jedna kolonija održava nekoliko ulaza u svoj podzemni prolaz, a ulazi su rupe veličine golf loptice bez uzdignutih humki kao kod krtice. Retko se mogu videti vani, i loši su penjači. Preferiraju visoku vegetaciju među kojom se lako skrivaju. Lako je prepoznati njihovih ruku delo kada povuku mladu biljku u svoju podzemnu jazbinu. Čine velike štete na korenju i pri bazi drvenastih vrsta.

Poljskog miša (lat. Apodemus agrarius, eng. Striped field mouse) je lako prepoznati po velikim ušima koje strče iznad glave, po dugačkom repu i po karakterističnom ponašanju. Za razliku od kućnog obitava dalje od ljudi i ima karakterističnu tamnu prugu uzduž leđa. Čini najviše štete na semenju. Ali, on ne kopa podzemne prolaze već plitku udubinu za gnezdo.

Razlike u ponašanju

Krtice i rovke se hrane prvenstveno insektima i ostalim sitnim organizmima, dok se voluharice hrane pretežno hranom biljnog porekla. Krtice i voluharice kopaju podzemne tunele i nastambe s više izlaza, dok rovke samo koriste postojeće hodnike.

Krtice grade prepoznatljive humke iznad tla oko svojih otvora, dok voluharice prave samo otvor u nivou zemlje, ali s brojnim prepoznatljivim utabanim stazicama oko njih.

Krtice i rovke ne čine direktnu štetu zasadima dok voluharice grizu lukovice, krtole i koru, te uvlače zelenje u svoje rupe. Rovke vole staništa u blizini vode, kućni miš voli blizinu ljudskih nastambi, a voluharice preferiraju suve travnate padine.

Kontrola štetočina

Od svih prethodno spomenutih vrsta, poljoprivredniku će najviše štete uzrokovati glodari. Voluharica na polju, a kućni miš u skladištu ili silosu. Na velikim otvorenim prostorima kao što su poljoprivredne površine nemoguće je uništiti sve glodavce, ali se njihovo brojno stanje može i mora držati pod kontrolom.

Kako voluharice vole gustu vegetaciju, važno je redovno sprovoditi kosidbu na svom zasadu, te sakupljati zrelo povrće i voće. Važno je ukloniti sve hrpice slame, granja i slično gde bi se štetočine mogle sakriti. Integrisana zaštita od štetočina kombinuje korišćenje zamki, mamaca i izmenu staništa.

Na manje površine postavljaju se zamke u periodu od 1-2 nedelje. To mogu biti klasične mišolovke ili neke od zamki dostupnih u trgovinama. Većina njih ubija glodare, ali nudi se i poneka humana. Zamke se postavljaju ispred 1/3 svih otvora jedne kolonije i za mamac se može postaviti maslac od kikirikija. Proveravaju se svakodnevno dok se voluharice ne ulove u tri uzastopna dana.

Kako se rešiti voluharica u bašti, voćnjaku i usevima?

Za lov je moguće koristiti i običnu mišolovku. No, postavljanje zamki korisno je samo za male površine, dok je na velikim poljoprivrednim zasadima najvažnije sprovođenje redovnih agrotehničkih mera kosidbe ili malčiranja.

Od mamaca se mogu koristiti razni rodenticidi, ali ko još želi da koristi otrovne materije na svojim zasadima?