Kalemljenje paradajza za veći prinos

Kalemljenje paradajza je agrotehnička mera koja se radi sa sigunošću od 95%. Prosečan prinos kalemljenjem može da se poveća i do 45% a često se kod nekalemljenog rasada javlja propadanje biljaka i preko 30%, zbog zemljišnih štetočina.

Kako se obavlja kalemljenje paradajza?

Ukoliko je podloga plavi patliđžan, potrebno je preseći stablo što je više moguće. Ono se seče žiletom pod uglom od 30 stepeni iznad kotiledonih listića. Prečnik stabla na mestu presecanja trebalo bi da bude od 1,6 do1,8 milimetara.

"Paradajz se seče takođe pod uglom od 30 stepeni, ali ispod kotiledonih listića, tako da nova biljka ima dva para kotiledona, koji kada se pogleda od gore zauzimaju oblik slova X. Spajanje dve biljke obavlja se silikonskim štipaljkam. Potpuno isti postupak je i pri kalemljenju na rascep, s tim što se kod plavog patliđžana rez na stablu u obliku slova V pravi iznad,a kod paradajza ispod kotiledona, takođe u obliku slova V. Nakon izvedenog procesa, biljke je neophodno momentalno uneti u komoru za kalemljenje", objašnjava dipl.ing. Zoran Milosavljević.

Paradajz koji treba da se nakalemi ne mora da se gaji u odvojenim saksijama, nego u kontejnerima ili tacnama sa ćelijama, koje su prečnika 60 milimetara. Ukoliko su to obične tacne, minimalno rastojanje između biljaka je 40 milimetara.

Koji uslovi moraju biti ispunjeni?

Temperatura bi trebalo da bude između 25 i 32 stepena. Potrebna je minimalna svetlost, a relativna vlažnost vazduha da bude veća od 85%. To se obezbeđuje dodatnim isparavačima vlage.

"Tokom narednih jedan do tri dana na mestu preseka će se stvoriti kalus, odnosno novo tkivo,tako da će biljka nastaviti potpuno nov život i rast sa novom podlogom. Po otklanjanju štipaljki, biljke se premeštaju u prvobitan tip objekta i nastavljaju rast. Nakon toga je najbolje obaviti folijarnu prihranu radi ubrzavanja porasta. Ceo proces do rasađivanja traje od 30-40 dana", zaključuje Milosavljević.

Foto: Sterling College / Flickr