Kada se seje, a kada bere grašak šećerac?

Grašak se proizvodi zbog upotrebe mladih zelenih zrna u ishrani ljudi, a postoje i specijalne sorte za ishranu stoke kao što je stočni grašak. Mlada zrna se vade iz mahuna za svežu potrošnju, a blanširanjem se ostavljaju u zamrzivač za kasniju upotrebu u kulinarstvu.

Umestog svežeg, izvoziti zamrznuto povrće

Malo ljudi, međutim, zna da postoji i takozvani grašak šećerac, čije se mlade mahune zajedno sa zrnima pripremaju za jelo, isto kao boranija.

Grašak šećerac - za ishranu i kao ukras u bašti

Slavica Lazić, domaćica iz Velikog Orašja kod Velike Plane u svojoj bašti već godinama, pored običnog i odomaćenog graška zrnaša, seje i dve sorte graška šećerca, visokog rasta, od metra do metar i po.

"Svojevremeno sam preko malih oglasa nabavila seme dve sorte šećerca; engleski ljubimac, koji ima ljubičasti cvet, i vodički šečerac, sa belim cvetom, tako da mi ova vrsta povrća u doba cvetanja predstavlja ukras u bašti. Mahune ovih sorti su pljosnate, a posle setve semenskih zrna u zemlju, pored iznikle bijčice postavlja se oslonac (kolac ili žičani špalir)", kaže Slavica.

Što ranija setva

Ove sorte se mogu gajiti i bez oslonca, ali setva mora da bude ređa.

Grašak možete da sejete već krajem marta

"Šećerac sejem zajedno sa graškom zrnašem, čim vremenski i zemljišni uslovi dozvole. Što ranije - to bolje, ali obično krajem februara i početkom marta. Tada u baštenskom zemljištu ima dovoljno vlage, pa biljke brzo niču, a ako je klijavost semena dobra, biće malo posla i oko proređivanja."

Setvu obavlja u dvoredne trake na rastojanju od 60 do 70 centimetara, a između redova u traci 30 centimetara.

Grašaka lako usvaja azot uz vazduha

Agrotehničke mere pri obradi graška šećerca se ipak malo razlikuju od graška zrnaša. Slavica za setvu šećerca ne upotrebljava veštačko đubrivo, već u bašti zaorava stajnjak. Kasnije u toku rasta biljaka nije potrebno nikakvo prihranjivanje, jer grašak ima tu sposobnost da uz pomoć kvržičnih bakterija na svom korenu lako usvaja neophodno azotno đubrivo iz vazduha. Posejane i iznikle biljke retko kada navodnjava, jer osim nagomilane zimske vlage, obično u rano proleće ima i dovoljno kiše.

"Naglasila bih samo da se niske sorte graška šećerca ne smeju sejati i uzgajati u zasenjenim delovima bašte - u hladovini, jer će usled preguste setve poleći i znatno smanjiti prinos", kaže Slavica.

Plamenjaču rešava fungicidom

Kao i sve biljke i grašak šećerac napadaju mnoge bolesti i štetočine. Međutim, kako se on gaji uglavnom uz oslonac, biljke na visini imaju dovoljno provetravanja koje umanjuje mogućnost pojave bolesti.

Kako zaštititi povrće od mraza?

"Ponekad se za vreme učestalih kišnih dana pojavi plamenjača koju suzbijam sa odgovarajućim preparatom - fungicidom."

Berite samo mlade mahune

Koliko je bitna rana setva, toliko je bitna i pravovremena rana berba. Grašak šećerac bere se kada se formiraju krupne mahune u kojima je zrno veoma sitno (veličine zrna pšenice), a to je obično period oko dva meseca posle setve.

"Ako se zakasni sa berbom, krupna zrna se mogu pripremati i kao običan grašak, ali se tada gubi sladak ukus. Inače, šećerac se priprema za jelo kad su ubrane mlade mahune, ali se posle kratkog blanširanja mogu stavljati u zamrzivač. Ubrane mahune se na sobnoj temperaturi ne mogu čuvati duže od dan - dva", objašnjava domaćica iz Velikog Orašja.

Grašak šećerac sadrži ugljene hidrate, belančevine i malo masti. Bogat je i vitaminima B, C i E. Ima i glikokina, materije slične insulinu, pa je pogodan u ishrani dijabetičara.