I skakavci prave štete u bašti - kako ih sprečiti?

Nedavno nam se javila čitateljka sa porukom kako joj skakavci uništavaju presađene biljke paprike. Iako kod nas retko pričinjavaju veće štete, ipak mogu uništiti useve i zasade. Osim trava, uništavaju repu, duvan, kupus, krastavce, lubenice, dinje, suncokret, ricinus, pamuk, voće, ali i šume i travnjake. Imaju usni sistem za griženje i žvakanje pa nije ni čudo što se hrane svim delovima biljaka.

Hrana su za ptice i raznose polen

Treba napomenuti i da su korisni insekti jer su hrana za ptice, a i raznose polen pa su važni u oprašivanju. Stoga ih nemojte suzbijati ako ne morate. Odrasli oblici se najčešće javljaju u drugoj polovini maja i počinju da se hrane usevima, a jaja polažu u površinski sloj zemlje. Zato je od preventivnih metoda zaštite važna obrada zemljišta.

Ove životinjice imaju veliki broj vrsta pa je tako kod nas prisutno oko 100, a s obzirom na to da su biljojedi, ne čudi što mogu da naprave štete u vrtovima i zasadima. Dnevno mogu da pojedu 200 do 500 grama biljne materije što je u poređenju sa njihovom težinom mnogo, mnogo više.

Skakavci se proširili i na drugi kontinent - pojedu 400.000 tona hrane dnevno

Podsetimo samo na to kakvu štetu prave u Africi hraneći se usevima 19 miliona gladnih ljudi koji se s njima bore već mesecima. Tamo su se pojavili ogromni rojevi koji pojedu 400.000 tona hrane svaki dan, a prelaze čak 150 km dnevno pa rasprostranjeni na veliki broj zemalja, a čak su došli i do Azije.

Neaktivni su ispod 15°C i iznad 35°C

Nema ih u izrazito vlažnim klimama, jer su u takvim uslovima izloženiji gljivičnim i bakterijskim infekcijama. Za vreme hladnijih dana oni se greju sunčanjem ili boravkom na toplijim podlogama, a kada su vrući dani sakrivaju se u hladu. Neke vrste se mogu hladiti i evaporacijom. Treba napomenuti da temperatura vazduha ima veliki uticaj na njihovu aktivnost, pa kada je ispod 15°C ili iznad 35°C, skakavci postaju neaktivni.

Metode zaštite

Važne su preventivne mere jer za hemijsko suzbijanje nema dozvoljenih insekticida, a i retko ima potrebe za njima. Važno je otkriti mesto koje im je stalno stanište i odakle dolaze na useve. Njihovi prirodni neprijatelji poput ježeva, zmija, pauka, ptica, guštera, nematoda, živine i muva mogu da utiču na smanjenje njihove brojnosti.

Kao i kod puževa, ako se radi o malom broju možete da pokušate da ih sakupite ručno tokom ranog jutra i večeri kada su tada temperature ispod 15 °C jer su tada neaktivni i lako ih je pokupiti. S obzirom na to da jaja polažu u zemljištu, važna je i obrada zemlje koja će ih uništiti, a to se obavlja oranjem, drljačenjem i slično, u jesen ili rano proleće.

Možete probati i s prirodnim preparatima za zaštitu od biljaka koji imaju intenzivan miris. Tu je i kopriva koja sadrži mravlju kiselinu, a recept za folijarnu primernu preko lista pronađite ovde. Ne vole ni miris bazge, metvice, kopra i lavande.

Ulje pitome nane - prirodna zaštita od insekata, puževa, voluharica

U Africi ljudi teraju skakavce bukom i vibracijama lupajući po raznim loncima i metalnim predmetima.

Takođe, istraživanja dokazuju da su entomopatogene gljivice Metarhizium acridum visoko selektivni patogeni skakavaca, bez nuspojava za ostale organizme. Koriste se i entomopatogene nematode iz roda Neoapleclana, koje najbolje deluju na larve skakavaca.