Grašak se seje u rano proleće čim nam vreme dozvoli

Grašak je povrtarska kultura koju možemo sejati veoma rano, ali ima svoja pravila. Na tržištu postoje brojne sorte. One niskog rasta imaju kraći period vegetacije. Njih brzo uklanjamo s gredice i možemo posejati nešto drugo. Iz zemlje iznose manje hraniva i nije ih potrebno prihranjivati kao visoke.

Osim toga, zbog kratke vegetacije izbegnu napad štetočina i bolesti koje se na njemu javljaju (žižak graška i rđa). Pored sorti na tržištu možete pronaći i brojne hibride F1. Od njih ne možete sačuvati seme za sledeću generaciju, dok od sorti možete jer one verno prenose svoje osobine.

Vreme setve

Ova povrtlarska kultura je veoma otporna na hladnoću i može da se dosta rano poseje na otvorenom, u bašti ili polju. Otporan je na mrazeve. U zavisnosti od vremenskih uslova, setvu obavljamo od kraja februara i tokom marta. Kako bi osigurali dugu berbu, bolje ga je saditi sukcesivno, u nekoliko navrata.

Setva se obavlja u razmacima od dve nedelje. On veoma brzo niče, ali za svoj rast i razvoj traži dobru snabdevenost zemljišta vlagom. Ali, ne podnosi prevlažno zemljište i tada je podložan pojavi oboljenja koje dovode do njegovog propadanja.

Priprema semena

Najveći deo uzgajivača svake godine kupuje seme, a jedan deo ostavlja svoje. U tom slučaju ga pre setve pregledajte. Sva zrna koja su oštećena i sa simptomima oboljenja, promenjene boje ili deformisana odbacite. Kako bi ispitali klijavost, potopite manju količinu u slani rastvor. Na jedan litar vode dodajte jednu supenu kašiku soli i dobro izmešajte. Semenke se natapaju u ovom slanom rastvoru preko noći. One koje isplivaju se odbace. Ostatak se ispere, a zatim se drže u vlažnoj gazi tokom dva dana.

Kvalitetno seme daće preko 90 odsto klica. Na osnovu tog podatka možete odlučiti da li ćete ga koristiti ili baciti te ćete tako odrediti i gustinu setve.

Takođe, seme se može dezinfikovati. Ako ga kupujete, ono može biti već dezinfikovano (crvena prevlaka).

Setva graška

Za setvu odaberite lokacije koje su osvetljene, a izbegavajte na terenima gde se zadržava voda. Zemljište treba da je propusno, prozračno. Najbolje je kada je peskovito-ilovasto. Osnovnu obradu obavite tokom jeseni. Od organskih đubriva najbolje odgovaraju kompost, humus ili treset. Ne odgovara mu đubriva koja imaju visok sadržaj azota, jer će to dovesti do preteranog vegetativnog rasta biljaka i rod može izostati. U proleće, pre pripreme, može se dodati drveni pepeo koji se umeša prilikom obrade zemlje.

Pepeo je odličan za baštu - kako ga pravilno koristiti?

Izbegavajte sadnju na isto mesto tokom niza godina. Nepoštovanje plodoreda dovodi do nagomilovanja štetočina i prouzrokovača oboljenja.

Najbolje ga je posejati posle kiše pošto mu je potrebno dosta vlage da seme nabubri i počne da klija i niče.

Možemo ga sejati na različite načine. Najčešće je to u otvorene kanale između kojih je razmak oko 20 cm, a razmak semena u redu od pet do sedam centimetra.

Sličan način je sadnja u grupicama. U unapred napravljene kanale seme se seje u grupicama od tri do četiri zrna. One su međusobno udaljene od 10 do 15 cm. Sadnja u trake se obavlja u dva do tri reda koji su međusobno udaljeni 12 do 15 cm, a između traka se ostavlja razmak od 30 do 40 cm. Setva u kućice je slična setvi pasulja samo što su iskopane jamice pliće i nešto gušće raspoređene.

Grašak niče za 10 do 14 dana, a zahteva nosače koji će biljke podići od zemlje, a u suprotnom ona poleže. U kontaktu sa zemljom brže propada, a obrada i berba su otežani.

Briga o usevu

Zalivanje, prihranjivanje, uklanjanje korova i zaštita useva su glavne radnje koje treba da realizujemo kako bi dobili dobar rod. Setva se obavlja samo u vlažno zemljište, jer ako je suvo potrebno ga je dobro zaliti kako bi seme nabubrilo i niklo. Posle nicanja se zaliva jednom u pet dana ako je suva zemlja. Posebno je snabdevenost vlagom važna u periodu cvetanja i plodonošenja.

U periodu aktivne vegetacije usev se treba prihraniti sa rastvorom pepela koji se priprema tako što se dve šolje rastvore u kanti vode. Pepeo je bogat kalijumom, a grašak je veliki potrošač ovog minerala. S primenom ovog rastvora ne treba preterivati kako ne bi spalili koren i treba se kombinovati sa zalivanjem.

Zaštita useva

Mnogo je štetočina koje ga napadaju. Biljka je nežna, sočna, a mlade mahune i zrno su veoma ukusni. Takođe, brojne su i bolesti koje se javljaju na grašku.

Najbolje je sprovesti preventivne mere kako bi sprečili njihovu pojavu. Sejati samo kvalitetno seme, na osunčanom zemljištu koje je ocedito. Odgovara mu kada se pored njega pose bela gorušica, jer ga ona štiti.

Pošto grašak istovremeno cveta i formira mahune i zrna koja se beru veoma je teško koristiti hemikalije. Zbog toga je bolje da koristimo prirodna i bio sredstva za zaštitu u čemu nam mogu pomoći rastvori mleka i sode. Dobro se pokazao preparat od vrhova paradajza te rastvor belog luka.