Grašak možete da sejete već krajem marta

Grašak je jedna od najstarijih povrtarskih vrsta, čiji usev potiče iz srednje Azije. Za vreme seobe naroda proširen je po čitavoj Evropi, a danas se uzgaja u čitavom svetu na velikim površinama. Zbog velike hranljive vrednosti dosta se koristi u ljudskoj ishrani.

Jednogodišnja je zeljasta biljka kratke vegetacije. Koren mu je jako dobro razvijen, raste u dubinu do 1,5 metar dok je glavni deo u površinskom delu tla do 25 centimetara dubine. Već dvadesetak dana nakon setve na korenu su vidljive kvržice simbiotskih bakterija, Rhizobium. Stabljika mu je svetlo zelen boje i naraste od 40 do 300 cm.  List je parno perast, sa jednim do tri para liski, a cvet je uglavnom bele boje i ima pet latica. Plod graška je mahuna u kojoj se nalaze okrugla zrna koja mogu da budu žute ili zelene boje.

Uspešno se uzgaja u uslovima umerene i vlažne klime

Grašak se uspešno uzgaja u uslovima umerene i vlažne klime. Optimalna temperatura za razvoj iznosi 18 ºC. Niče već kod temperature 4 - 6 ºC, a idealna temperatura za nicanje je 15 - 16 ºC. Mlade biljke podnose temperature i do -6 ºC. Za rast zahteva sunčanu poziciju i ne uspeva u hladu. Pri temperaturi od 35 ºC rast se zaustavlja.

Grašak ima velike zahteve za vodom pa mu je za vreme suše potrebno osigurati redovno navodnjavanje, a ako su tla peskovita ili aluvijalna, obavezno je navodnjavanje dva do pet puta tokom vegetacije. Nedostatak vode direktno može da utiče na opadanje cveta i slabu oplodnju, a tako i na kvalitet prinosa.

Obavezno se uzgaja u plodoredu

Najbolje će mu odgovarati slabo kisela tla pH vrednosti od 6,5 do 7,5. Idealno je rastresito, rahlo i mrvičasto tlo, kako bi se koren mogao bolje razvijati. Tokom jeseni, mora da se ore do 30cm dubine. Ako je zemljište kiselo, potrebno je sprovesti kalcizaciju.

Obavezno se uzgaja u plodoredu, a iza njega možete da gajite paradajz i papriku jer grašak obogaćuje tlo azotom i priprema ga za idući usev.  Pored njega možete da uzgajate šargarepu, rotkvicu, cveklu, salatu...

Mahunarke u bašti jedne drugima nisu dobre komšije

Tlo gde se gaji, treba da bude dobro nađubreno

Kako bi ste uspešno gajili grašak, trebalo bi da vodite računa da zemljište bude dobro nađubreno. Azotna đubriva upotrebljavaju se u manjim količinama i to samo kako bi se biljci osiguralo snabdevanje azotom u prvim fazama razvoja. Kasnije one same uzimaju azot iz atmosfere i na taj način podmiruju svoje potrebe.  

Kod osnovnog đubrenja, najbolje je dodati od 500 do 600 kg NPK 7:14:21 ili 8:16:25. Tokom prolećnog perioda, nema velikih zahteva prema prihrani, ali u slučaju da dođe do slabljenja useva, potrebno ga je prihraniti KAN-om.

Setva se obavlja većinom u aprilu, ali može i krajem marta

Seje se mehaničkom sejalicom početkom aprila, ali može već i krajem marta, ako vremenske prilike dozvole i ako zemlja nije previše vlažna. Setva se obavlja u redove ,razmaka oko 15 - 20cm i razmaka u redu pet do šest centimetara, na dubini 3 - 4cm. Kasnija setva ima za posledicu kasnije cvetanje, zametanje i razvoj mahune, ali i mogućnost napada štetočina. 

Ako je berba jednokratna, grašak se seje gusto, 100 biljaka/m2, gustina sklopa je 80 - 120 biljaka po metru kvadratnom, u zavisnosti od sorte. Za jedan hektar potrebno je od 120 do 200 kilograma semena, s tim da ova količina zavisi od vremena setve i krupnoće semena.

Nega i odbrana od štetočina

Za dobar rast grašak zahteva potporu jer mu stabljika nije stabilna i nakon što naraste do određene dužine, počinje da poleže. Ako se seje uz mrežu, onda se seje u redove. Ako se za potporu koristie grane, onda je bolje da se seje u grupama. Kada malo poraste, potrebno ga je zagrnuti jer to biljku čini stabilnijom. Kada sazre i obere se skroz, skloni se sa gredica i tako oslobađa prostor za novu povrtnu biljku, npr. u junu za crnu rotkvu ili repu. Preporučuje se da se ne čupa već oreže, zbog bakterija na korenju koje obogaćuju zemlju azotom.

Šta posejati posle zelene salate, krompira ili graška u letnjoj setvi?

Preporučuje se nakon što ste posejali grašak, iznad njega postaviti mrežu kako bi ga zaštitili od ptica (u tom slučaju mogu da se koriste grane), glodara i ostalih štetočina, a cvetove je najbolje zaštiti insekticidima, deset dana pre početka cvetanja.

Berba 

U slučaju da ste ga sejali u martu, za berbu će biti spreman početkom juna. Grašak se na manjim površinama bere ručno dok se berba na većim površinama obavlja pomoću kombajna.

Zrelost ovog povrća možete da proverite i uređajem koji meri tvrdoću zrna tj. njegov stepen zrelosti (tenderometar). Smatra se da je idealno vreme berbe i najkvalitetnija zrelost zrna, kod 90 stepeni tenderometarske vednosti. Prinosi ranih sorti su 40 t/ha, a kasnih i do 70 t/ha.