Gajenje krastavca na žičanoj armaturi: Kako?

Najintezivniji način proizvodnje krastavaca kojim se ostvaruju najveći prinosi je gajenje na žičanoj armaturi. Zbog bolje provetrenosti biljaka na žičanoj armaturi manji su problemi sa bolestima, plodovi su čisti, a berba znatno lakša. Borba protiv korova može da bude uspešna i bez herbicida jer međuredni prostor može se ispuniti slamom.

Kako postaviti armaturu?

Za postavljanje armature koriste se stubovi, koji se ukopavaju, tako da su 150 - 180 cm iznad zemljišta. Stubovi se postavljaju u redove na svaka četiri metra, a redovi su na razmaku 135 - 150 cm. Na visini 15 - 20 cm iznad zemljišta zateže se donja žica, a na vrhovima stubova gornja. Na sredini između ove dve, može se postaviti još jedna žica. Na svakih 20 - 25 cm u redu spušta se PVC ili drugo vezivo (kanap i slično) i privezuje za donju žicu.

Može se koristiti i pletena žica koja se, između postavljenih žica (donje i gornje), zateže duž redova stubova, sve do kraja reda gde će se na određenom rastojanju izvršiti setva ili sadnja krastavca. Tako se postavlja pletena žica i duž ostalih redova.

Ovakvo gajenje na otvorenom je moguće za sorte kratkih, poludugih ili dugih plodova (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015. godine). U baštenskim uslovima, u kućice se poseju dve do tri semenke, a razmak između kućica iznosi 40 do 50 cm, dok po istom napred navedenom principu se postavljaju stubovi i žičana mreža.

Skraćivanje glavnog stabla i bočnih vreža

Setva se obavlja sa dve semenke u kućice, na svakih 20 - 25 cm u redu, dva do tri centimetara duboko. Nakon što biljčice razviju pravi list, ostavlja se najrazvijenija, a ostale se odstrane rezom uz samu površinu zemljišta. Na taj način dobijaju se tri biljke po kvadratnom metru, što je optimalno za navedeni način gajenja krastavca. Kada vreže narastu do dužine 50 cm, usmeravaju se i obavijaju oko kanapa ili se uvode u okca postavljene mreže.

Tokom rasta to se ponavlja nedeljno jedanput do dva puta dok vreže krastavca ne porastu do gornje žice, za koju se privezuju i spuštaju sa druge strane ili se glavno stablo skraćuje i privezuje za gornju (vršnu) žicu, što je bolji način jer se time stablo bolje razgranjava. Od zemljišta pa do donje žice treba da bude samo glavno stablo, a od 25, ponekad i 50 cm iznad zemlje glavno stablo se razgranjava na bočne vreže I, II i III reda.

Razgranjavanje, zavisno od sorte krastavca može da se podspeši orezivanjem posle dva ili tri lista i jednog ili dva ploda, zavisno od toga da li su vreže nižeg ili višeg reda (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.). Bočne vreže mogu se skraćivati i na tri lista i dva ploda, a vreže koje se razvijaju iznad 150 cm visine biljke na tri lista i četiri ploda.

Međutim, ovo je tipičan zahvat kod klasičnih sorata, čime forsiramo obrazovanje ženskih cvetova, koji su dominantni na bočnim vrežama. Kod partenokarpnih formi (takve su nove sorte i hibridi) na celoj biljci dominiraju ženski cvetovi, a plodovi se obrazuju bez oplodnje. Kada glavno stablo krastavca dođe do gornje žice objekta, prebaci se i savije na dole.