Azijsko povrće možete uzgajati i u svojoj bašti - ne zahteva posebnu negu

Azijsko povrće poznato je po svojim zanimljivim ukusima i oblicima, a najvažnije je to što je bogato vitaminima, mineralima i mnogim hranjivim sastojcima. Neko od tog povrća, poput patlidžana, daikon rotkve ili kineskog kupusa već se uvrežilo kod nas. No, tu je i mnogo drugog povrća koje, zapravo, ne zahteva posebnu negu i može se uzgajati poput ostalog povrća koje se seje ili sadi na našim prostorima.

U baštu će uneti dašak egzotike svojim izgledom, mirisom i ukusom, a u nastavku saznajte o kojim vrstama je reč.

Dobri stari patlidžan (Solanum melongena) je povrće bogato vlaknima i ugljenim hidratima, ali i proteinima. Bere se dok je plod mlad, jer kasnije postaje gorak. Zahteva češće zalivanje, ali ne treba preterivati. Tlo u koje se sadi treba biti bogato organskim materijama, te neutralne do slabo kisele reakcije. Najčešće se proizvodi iz rasada.

Kako proizvesti rasad patlidžana?

Daikon (Raphanus sativus longipinnatus) je niskokalorično povrće pa se često koristi pri mršavljenju. Seje se u julu i avgustu, jer bi ranijom setvom zbog velikih vrućina svu snagu usmerio u stvaranje cvetova. Uzgaja se na isti način kao i rotkvica. Prednost ovog povrća je što se može dugo skladištiti bez kvarenja, a konzumiraju se koren i listovi.

Vreme je za setvu rotkvice: Velike doze azota mogu uveliko smanjiti prinose

Indijski ili malabarski spanać (Basella alba) je višegodišnja zeljsta biljka poreklom iz tropskog područja. U uzgoju traži dugu vegetaciju, a njegove stabljike brzo rastu. Pogoduje mu topao položaj s puno sunca i visoka vlaga zemlje. Tlo treba biti rastresito i dobro drenirano, a ukoliko je teško treba mu dodati malo peska.

Koji spanać uzgajate? Obični, novozelandski ili malabarski

Kineski kupus (Brassica rapa var. Pekinensis) se može uzgajati cele godine bez obzira radi li se o mediteranskom ili kontinentalnom području, a uzgaja se na sličan način kao i običan kupus. Plodored za ovu kulturu je tri godine, a najbolje mu odgovara duboko tlo koje dobro zadržava vlagu. Potrebno mu je češće zalivanje, ali u manjim količinama. Bere se kada postigne potrebnu veličinu i kompaknost glavice.

Uzgoj kineskog kupusa

Tu je i pak choi, koji se na našim prostorima takođe naziva kineskim kupusom, ali je svojim izgledom nešto drugačiji. 

Prolećni luk (Allium fistulosum) je višegodišnja biljka iz porodice lukova, a poreklom je zapravo iz Sibira. Uz klasične vrste te luk kozjak koji se uglavnom uzgajaju za mladi luk, ovo je najčešća vrsta za takav uzgoj. Ova biljka tokom celog svog životnog veka izgleda poput mladog luka tj. nikad nema zrelu lukovicu. Vrlo je otporan na niske temperature, a dobro podnosi sušu. Voli osunčana mesta u baštu.

Momordika ili gorka dinja (Momordica charantia) je jednogodišnja zeljasta puzavica iz familije tikvenjača. Seje se u proleće na zaštićeno mesto, a rasad se sadi krajem maja kada prođe opasnost od kasnih mrazeva. Odgovara joj sunčano stanište te rastresito i dobro drenirano tlo. Potrebno ju je redovno i oblino zalivati tokom leta.

Lekovita gorka dinja lako se uzgaja

Taro (Colocasia esculenta) je glavna hrana u Africi i Aziji, zbog veće količine skroba je vrlo hranjiv i pomaže u jačanju imunološkog i probavnog sistema. U toploj klimi može se saditi tokom cele godine, a u hladnijim krajevima se sadi u rano proleće. Važno je prilikom sadnje krtola biti siguran da je pupoljak okrenut prema gore, a razmak između biljaka treba biti barem tri metra.

Indijska slačica (Brassica juncea) ima hrskavo lišće puno antioksidana i vitamina. Može se uzgajati četiri do šest nedelja pre poslednjeg prolećnog mraza i osam nedelja pre prvog mraza u jesen. Seme ili rasad se sadi u vlažno i dobro drenirano tlo razmaka 30 cm među biljkama.

Indijski lotos (Nelumbo nucifera) ima rizome hrskave teksture, blago slatkastog ukusa koji obiluju vlaknima i vitaminima. Ova biljka uspeva samo ako dnevno dobije šest do osam sati direktnog sunca.

Orijentalni beli luk (Allium tuberosum) naraste 12 do 15 cm, a kako piše balconygardenweb može se uzgajati i u saksijama. Voli vlažno i plodno tlo pod direktnim suncem.

Bršljanolisna tikva (Coccinia grandis) se najčešće koristi u indijskoj, indonežanskoj i tajlandskoj kuhinji, a vrlo je popularna i njena upotreba u lekovima. Bogata je antioksidansima i pomaže u obnavljanju oštećenih stanica. Voli puno sunca.