Vreme je za sadnju kasnog kupusa

Kraj juna i prva polovina jula je pravo vreme za sadnju kasnog ili postrnog kupusa. Optimalno vreme sadnje je od 20. juna do 20. jula. Kasni kupus dolazi na drugo mesto u plodoredu i sadi se na mesto kultura koje su završile svoj razvojni ciklus. Najbolji predusevi za kasni kupus su grašak, koji obogaćuje zemljište azotom, i žitarice.

Odabrati dobar rasad        

Za sadnju odabrato dobro razvijen rasad. Dobar rasad ima pet do šest razvijenih listova, visine oko 10 cm. Sadnice kasnog kupusa bi trebalo da budu zdrave, bez simptoma oboljenja i oštećenja od insekata. Sve biljčice koje pokazuju znakove oštećenja, koje su slabe, zakržljale - ne treba saditi.

Dan pre sadnje, rasad kasnog kupusa treba biti dobro zaliven, jer će se na taj način smanjiti stres od sadnje na stalno mesto. Sadnice ne treba zalivati na dan sadnje, jer će to dovesti do krtosti i lomljenja sadnica.

Sadnja rasada kasnog kupusa

Za sadnju je najbolje odabrati parcelu ili gredicu na kojoj kupus i druge kupusnjače nisu sađene poslednje četiri godine. Sadnja se obavlja u iskopane rupe dubine do 15 cm u koje se dodaje đubrivo i zalije sa 1l vode. Dobro je u iskopane rupe dodati kašiku drvenog pepela. Rasad kasnog kupusa se sadi dublje, do kotiledonih listića. Razmak sadnje zavisi od sorte, uslova uzgajanja. Razmak u redu je oko 50 cm, a međuredni razmak oko 70 cm. Kod sadnje dobro zagrnuti zemlju, da se ostvari kontak zemlje i korena. Nakon sadnje potrebno je dobro zaliti posađene biljke.

Neke biljke posađene pored kupusa zaštitiće kupus od napada štetočina i pojave oboljenja. Pradajz, mahunarke, nana, kamilica, neven, kadifica, krastavac, blitva su dobre komšije, koje treba saditi u blizini kupusa. Mirođija će uticati na stvaranje boljeg ukusa kupusa, kada ga posadimo u blizini.

Začinsko bilje i povrće - dobre komšije u bašti

Ukoliko je sunčeva svetlost jaka, i visoke temperature, potrebno je posađene sadnice zaseniti tokom prvih nekoliko, dana kako bi se lakše privikle na uslove.

Nega nakon sadnje

Ukorenjavanje započinje nakon sadnje, a traje i do 15 dana. Zbog toga treba ostaviti određen broj sadnica za popunu praznih mesta, da popunimo ona gde se biljčice nisu primile.

Navodnjavanju posađenog kupusa bi trebalo posvetiti veliku pažnju, jer je kupus veliki potrošač vode. Svaka dva do tri dana potrebno je sadnice zaliti sa dve do tri litre vode. Ritam zalivanja i količina zavise od vremenskih uslova. Posle mesec dana biljke kupusa su već razvile koren u novoj zemlji i razvile se. Možemo zalivati jednom ili dva puta tokom sedmice u količini od 10l/m².  Zalivati rano tokom jutra ili uveče. Ukoliko imamo sistem zalivanja kap po kap, vreme zalijevanja nije toliko bitno. Najosjetljivije faze u razvoju kupusa, što se tiče potrebom za vodom, su: sadnja na stalno mesto, formiranje listova i formiranje glavice.

Za svoj razvoj kupus traži mnogo hraniva i na to treba obratiti pažnju. On razvija veliku lisnu masu i zato kupusu odgovaraju mahunarke kao predujevi, jer zbog azotofiksacije ostavljaju azot u zemljištu. Prva prihrana delom azotnih đubriva obavlja se već nakon sedam dana posle sadnje. Druga prihrana se obavlja u fazi intenzivnog rasta lisne rozete.

Tokom uzgoja redovno okopavati kupus ili malčirati. Kupus ne voli pokoricu i korov.

Zaštita kupusa

Tokom razvoja kupus napadaju mnoge štetočine. Puževi nanose velike štete kupusu. Tlo oko kupusa se može posuti pepelom, razlomljenim ljuskama jaja.

Pepeo se može iskoristiti i za zaštitu kupusa od leptira kupusara. Potrebno je dve šolje drvenog pepela rastvoriti u 10l vode, dobro promešati i procediti. U proceđen rastvor dodati kašiku tečnog bio deterdženta.

Buvači su sitni insekti, koji mogu pričiniti velike štete. Zaštitu kupusa od buvača možemo obaviti preparatom od belog luka.

Buvač pomaže da biljke oslobodite štetočina

Berba kupusa

Berba kasnog kupusa je sukcesivna i traje od kraja oktobra do sredine novembra. Beru se tvrde i dobro formirane glavice. Glavice kupusa ne treba dugo da stoje u polju, jer posle kiša može da dođe do pucanja glavice.