Uzgoj kelja za intenzivno korišćenje zemljišta

Kelj je povrće koje se kod nas malo gaji, posebno u čačanskom kraju, iako je u svetu veoma cenjeno. On se u ishrani koristi kao i kupus, na razne načine. Prija mu umereno topla i vlažne klime, a veoma dobro podnosi mrazeve od -10°C, pa čak i kratkotrajne, od -15°C do -20°C. Zbog toga je ovo povrće pogodno za kasno jesenju i zimsku potrošnju.

Intenzivno korišćenje zemljišta

Kelj je vrlo zahvalno povrće, jer se može gajiti kao druga kultura posle skidanja ranih povrtarskih ili ratarskih useva. Ipak, mora se imati u vidu njegova prilično duga vegetacija.

"Gajenjem kelja u smeni sa drugim kulturama obezbeđuje se veoma intenzivno korišćenje zemljišta. Gaji se najčešće iz rasada, mada se može proizvesti i direktnom setvom iz semena. Pri proizvodnji iz rasada može se sejati u martu i aprilu u različitim vrstama zaštićenog prostora, da bi se rasadio u aprilu ili maju za letnju, odnosno jesenju potrošnju. Međutim, u našim uslovima za zimsku proizvodnju najbolje je ako se setva vrši krajem maja, a rasađuje krajem juna ili početkom jula", napominje dipl.ing. Milan Damljanović iz PSSS Čačak.

Unošenje đubriva je obavezno

Kako dodaje, sadnja ne sme da kasni, jer tada glavice ostaju sitnije i nedovoljno formirane, a uz to su slabijeg kvaliteta. Pre sadnje zemljište treba obraditi i po mogućnosti uneti 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka. Ukoliko se unese stajnjak, treba uneti i mineralna đubriva u količini oko 100 kg azota, 80 kg fosfora (u vidu R2O5) i oko 120 kg kalijuma (u vidu K2O) po hektaru.

"Ukoliko se ne unosi stajnjak, mineralna đubriva treba uvećati za 20%-30%. Do sadnje treba uneti polovinu azotnih i celokupnu količinu fosfornih i kalijevih đubriva. U prihrani treba uneti drugu polovinu azota i to u vreme dobro razdvojene rozete listova", dodaje Damljanović.

Proizvodnja zavisi od dobrog rasada

Uspeh u proizvodnji kupusnjača u velikoj meri zavisi od kvalitetnog rasada. Zbog toga je setvu potrebno obaviti na lepo pripremljenoj i nađubrenoj leji, sa po 2,5g - 3 g semena po metru kvadratnom. Nakon setve, seme se pokriva kompostnom smešom u debljini 1-1,5 cm. Nakon setve treba izvršiti obilnije zalivanje.

"Pored setve na leji, rasad kupusnjača se može sejati i sejalicama, na razmaku redova oko 30 cm-50 cm i tada se može vršiti međuredna kultivacija. Pri ovakvoj setvi se dobija rasad boljeg kvaliteta. Ovakva setva je moguća jer prostora uvek ima dovoljno, pa se ne mora primenjivati gusta setva na leji", ističe Milan Damljanović

Rasad se sadi na razmak redova 70 cm - 100 cm, a u redu oko 50 cm između biljaka. Pre sadnje treba uneti herbicid Treflan u količini 2 kg/ha. U toku vegetacije primenjuju se uobičajene agrotehničke mere, kao i kod ostalih kupusnjača - redovno navodnjavanje, međuredna obrada i jedna prihrana.

Zaštita kelja od štetočina

Zaštita od štetočina ista je kao i kod ostalih kupusnjača. Značajniji problem mogu biti lisne vaši koje se suzbijaju sistemičnim insekticidima. Od rasađivanja do berbe u uslovima navodnjavanja treba da prođe oko četiri meseca.

Berba kelja

Berba u baštama može da počne u oktobru, pa da traje do januara, izuzetno i do proleća. Na velikim površinama kelj se bere jednokratno u novembru, najčešće ručno odsecanjem ili kidanjem glavica, mada postoji i uređaj za mašinsko ubiranje.