U cilju preventivnog delovanja, važno je obezbediti dobro snabdevanje vodom, đubrenje kalcijumovim hranivima i kontrolisati azot u zemljištu kako bi se izbegla preterana bujnost zelene mase.
U uzgoju paradajza, bio on na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru, često se javljaju različita fiziološka oštećenja ploda, tokom njegovog razvića, a koji nisu posledica bolesti već su nastali usled promena u samom razvoju biljke. Te promene su često temperaturnog karaktera, ali uzrok je i vodni stres.
Za paradajz, kao i za većinu plodonosnog povrća, najćešći problem je trulež vrha ploda, ali pažnju treba obratiti i na pucanje plodova, pege koje se javljaju na njegovoj površini, šupljikovost ploda, kao i na poremećaje u njegovom rastu, savetuju u PSSRS.
Trulež plodova paradajza uzrokuje trajno oštećenje pa iz tog razloga, takvo povrće gubi tržišnu vrednost. Simptomi su slični kao i kod pojave plamenjače, s tom razlikom što što se trulež pojavljuje isključivo od vrha ploda, a plamenjača zahvata i deo oko peteljke.
Do promena dolazi jer je onemogućeno usvajanje hraniva, pre svega kalcijuma (Ca). Ovaj element neophodan je za pravilan razvoj korena, ali i nadzemnog dela useva. Samim tim, utiče na kvalitet plodova, a indirektno i na veću otpornost biljke na manjak vode. Kritičan period javljanja oboljenja je faza intenzivnog porasta. Tada može dosta faktora da utiče na ograničeno usvajanje Ca.
U cilju preventivnog delovanja, važno je obezbediti dobro snabdevanje vodom, đubrenje kalcijum hranivima i kontrolisati azot u zemljištu kako bi se izbegla preterana bujnost zelene mase.
Pre pripreme zemljišta za sadnju, obavezno je odraditi hemijsku analizu, kako bi se utvrdio njegov pH. Ako se zaključi da je ono kiselo, potrebno je odraditi kalcifikaciju, kao meru popravke osobina zemljišta.
Preporuke stručnjaka su da se od faze cvetanja pa do kraja plodonošenja, primenjuju kristaloni sa povećanim sadržajem kalijuma dok bi se svako drugo navodnjavanje obavljalo paralelno sa đubrenjem kalcijumom. Primena hraniva trebalo bi da bude folijarnim putem jer ako bi se upotrebila fertigacija, navedeni elementi gradili bi nerastvorljivo jedinjenje, a samim tim i nepristupačno za usvajanje od strane useva.
Vršna trulež plodova paprike i paradajza - kako je sprečiti?
Ukoliko je snabdevanje vodom neravnomerno, dolazi do drugog značajnog poremećaja na paradajzu, a to je pucanje plodova, što takođe smanjuje njegovu upotrebnu vrednost.
Ako se nakon izrazito sušnog perioda biljke previše natapaju, dolazi do radijalnog pucanja plodova, a ako dođe do pojave zadržavanja vode na površini paradajza i istovremeno njihovog izlaganja direktnom suncu, javiće se koncentrično pucanje. Jedna od mera zaštite je upotreba otpornih sorti i vođenje računa da vlažnost bude ujednačena.
Sprečite pucanje plodova paradajza određenim agrotehničkim merama
Kada se na površini pojavi beličasti deo, takozvane sunčane pege, znači da je to povrće neprekidno izloženo intenzivnom osunčavanju (insolaciji) na temperaturi od 30 do 35°C. Ovo dovodi do sprečavanja stvaranja crvenog pigmenta.
Ukoliko je ipak loša osvetljenost, a temperature ekstremne, javiće se šupljikavost plodova koja takođe može biti i posledica nepravilne upotrebe hormonskih sredstava za oplodnju.
Još jedan čest problem u proizvodnji jeste deformisanje plodova i ova promena je fiziološke prirode, nakon koje paradajz nema više tržišnu vrednost. Najčešće do nje dolazi kada su dnevne temperature u fazi cvetanja niske (15-18°C), ali i pri niskim noćnim (10-15°C). Njegovim uzgojem u zaštićenom prostoru i kontrolisanjem temperatura u kritičnim fazama razvoja, značajno se utiče na smanjenje mogućnosti pojave ovog fiziološkog poremećaja. Takođe, poželjno je birati sorte otporne na navedeni poremećaj.
Tagovi
Autor
