Fiziološke promene na plodu paradajza rezultat su fizioloških poremećaja unutar tkiva biljke i ne izazivaju ih patogeni. Ove promene umanjuju tržišnu vrednost plodova.
Ove godine su loši vremenski uslovi uzrokovali pojavu raznih oboljenja i štetočina na uzgajanom povrću. Pored oboljena koje uzrokuju gljivice, bakterije i virusi, na biljkama povrća pojavljuju se simptomi fizioloških promena. One su rezultat fizioloških poremećaja unutar same biljke, koji su izazvani uslovima sredine u kojima se biljka razvija. Osim što narušavaju lep izgled plodova povrća, ove promene umanjuju njihovu tržišnu vrednost.
Pojava fizioloških promena pod uticajem je vremenskih prilika, intenziteta osunčanosti i dostupnosti hraniva. Možemo reći da će biljka na svaki stres regovati fiziološkim poremećajem unutar tkiva. Na pojavu ovih promena deluju: periodi niske temperature, periodi sa visokom vlagom zemljišta, sušni periodi, slaba osvetljenost tokom tmurnih dana, nedostatak hraniva, a ne patogeni.
Paradajz je povrtarska kultura na čijim se plodovima svake godine susrećemo sa nekim fiziološkim promenama, posebno kada se gaji na otvorenom. Od fizioloških promena najviše se na plodovima javljaju: pucanje plodova paradajza, pojava "mačijeg lica", vršna trulež, pojava plutastog tkiva, pojava šupljih plodova i ožegotine od sunca.
Na plodovima paradajza veoma često možemo primetiti pukotine, koje menjaju ukus ploda, predstavljaju ulazna vrata za infekcije. To je posledica neravnomerne snabdevenosti vodom. Pukotine mogu biti uzdužne ili kružne. Najčešće su koncentrisane oko peteljke ploda.
Prevelika vlažnost zemljišta, naročito posle sušnog perioda, dovešće do pojave pukotina. Naglo povećanje vlage zemljišta dovodi do pojave pucanja plodova, ali i naglo isušivanje zemljišta dovodi do istog efekta. Vlaga u zemljištu treba da se kreće od 65% do 75% kako bi se izbegla pojava pukotina na plodu, a biljke bi trebalo da budu i dobro snabdevene hranivima. Temperatura tokom noći treba da je oko 16°C kako bi se izbeglo pucanje plodova.
Ova pojava se javlja na plodovima biljaka koje su bile izložene periodu kada je teperatura bila ispod 10°C. Obilno đubrenje azotnim đubrivima će još više doprineti pojavi ove promene. "Mačije lice" se najčešće javlja kod sorti i hibrida koji imaju krupne plodove. Na vrhu ploda dolazi do formiranja kalusnog tkiva, koje narušava estetski izgled ploda, a kod upotrebe se taj deo ploda mora odbaciti.
Trulež vrhova plodova paradajza je karakteristična za sušna leta, kada zbog nedostatka vode biljke paradajza ne mogu da usvoje kalcijum iz zemljišta ili povlače vodu iz plodova, što dovodi do odumiranja tkiva na vrhu plodova. Regulisanjem zalivanja i folijarnom ishranom sa đubrivima bogatim kalcijumom može se izbeći pojava vršne truleži.
Pojava plutastog tkiva je pod uticajem raznih faktora: sortna karakteristika, slaba osunčanost, visoka vlažnost zemljišta, niske temperature, preterano đubrenje azotom, delovanjem štetočina.
U plodovima paradajza mogu da se jave šuplji prostori u kojima nije došlo do obrazovanja semena i semene pulpe. Ova pojava je pod direktnim uticajem slabog oprašivanja cveta do kojeg dolazi zbog promene temperature, previsokih ili preniskih temperatura, nedostatka ili suviška vode, preobilnog đubrenje azotnim đubrivima, slabe osunčanosti, vrelih vetrova.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
