Prevencija od štetočina pre pripreme rasada paradajza - opasnost od tute

U eri napretka, gde nam je sve omogućeno od tehnike i tehnologije, mnogobrojnih pronalazaka koji olakšavaju život, priroda nas svakodnevno demantuje i kaže da ipak ona ima glavnu reč. Čini se da izraz "fabrika pod otvorenim nebom" nikada nije imao veći smisao nego poslednjih godina, kada se susrećemo sa sve većim brojem prirodnih izazova.

Ekstemno topla leta bez padavina, ekstremno blage zime bez snega postali su naša svakodnevica. Sve to ostavlja trajne posledice na samog čoveka, a posebno na biljnu proizvodnju. Kažu stari, nema brazde dok je mraz ne preseče ali je i ova zima, bar za sada potvrda da će se ratari, povrtari i voćari boriti sa većim brojem štetočina, možda i sa nekim novim.

Blage zime otežavaju borbu sa štetočinama

Niske temperature su od suštinske važnosti za biljni svet, tada one miruju i pripremaju se za vegetaciju, a štetočine, po pravilu teško preživljavaju niske temperature u dužem vremenskom periodu i to u mnogome olakšava biljnu proizvodnju odnosno borbu sa štetočinama u toku vegetacije. Poslednjih godina to nije slučaj.

Savetodavac za zaštitu biljaka iz lozničke poljoprivredne stručne službe Radmila Ćalić smatra da je pored klimatskih problem i u proizvođačima jer se previše oslanjaju na zaštitna sredstva, a sve manje na fizički rad i motiku.

"Na primer, u proizvodnji maline i kupine ništa bolje nema od okopavanja, kada sve štetočine koje su sakrivene u zemljištu, a tamo ih je većina, kopanjem izbacimo na površinu i tu ih mraz ili sunce, zavisno kada to radimo, unište. Štedimo novac, a imamo zdravije proizvode koje se manje tretiraju", kaže Ćalićeva i dodaje da je potrebno fizičkog rada, ali danas sve manje ima ljudi koje mogu da rade. 

Protiv moljca paradajza - niske temperature

Prema njenim rečima, zime odnosno mrazevi su nekada bili saveznici poljoprivrednicima, a sada svake godine strahuju od pojave nekih novih opasnijih štetočina. Jedna od njih je moljac paradajza, koji može da napravi i totalnu štetu.

"Svedoci smo ekstremnih suša poslednjih godina, a kao jedna od mnogobrojinih posledica je i pojava moljca pradajza ili jednostavno tute, koja je sve prisutnija u našoj zemlji. Prvi put je njena pojava zabeležena 2008. godine i od tada je prisutna u većem ili manjem obimu."

Za njeno suzbijanje ili bar manju pojavu od izuzetne su važnosti niske temerature koje joj ne dozvoljavaju da prezimi. Ali se veliki problem javlja u plastenicima gde su temperature i u zimskim mesecima visoke, što joj omoguća opstana, ali i blage zime. 

Visoka reproduktivnost štetočine

Inače, reč je o karantinskoj štetočini koja je izuzetno invazivna i može uništiti bukvalno ceo rod, a veoma često se dešava da pređe i na patilidžan, krompir ili papriku, a za svoj razvoj koristi i neke korovske biljke. Sve to govori da je borba sa tutom izuzetno kompleksna i zahtevana. 

Kako se rešiti moljca paradajza na povrtarskim vrstama?

Izdvaja je visoka reproduktivnost, gde ženka može da položi u jednom danu i do 300 jaja, a godišnje razvijaju od 14 -16 generacija. Dužina jedne generacije zavisi pre svega od temperature i može da traje od šest do 23 dana.

"Što su temperature više, dužina trajanja životnog ciklusa se smanjuje, a uzimajući u obzir brojne klimatske promene koje neminovno vode ka postepenom povećanju prosečnih temperatura, što rezultira blagim zimama, ova štetočina biće još invazivnija i biće sve teže boriti se sa njom", precizirala je naša sagovornica. 

Šta kad je napad štetočine odmakao?

Naglasila je da u borbi sa štetočinama, treba koristiti sve raspoložive mere, na prvom mestu agrotehničke, zatim fizičke, mehaničke, biološke i na kraju ako sve prethodne ne daju rezultate posegnuti i za hemijskim merama, a insekticide primeniti samo kada je brojnost štenih organizama iznad ekonomskog praga štetnosti. 

"Konkretno sa moljcem paradajza borba je jako teška, na prvom mestu zbog velikog broja generacija koje traju kratko i onda moramo više mera da koristimo i usmerimo ka njihovom uništenju. Borba sa tutom zahteva kombinaciju preventivnih, mehaničkih i na kraju hemijskih mera."

Za nadolazeće štetočine na povrću najbolja je preventiva

Loznički stručnjak dalje preporučuje da je u plasteničkoj proizvodnji potrebno koristiti guste mreže na ulazima kako bi se sprečio ulazak odraslih jedinki. Obavezno ukloniti inficirane delove biljaka i oni moraju biti uništeni daleko od plastenika u protivnom će tuta normalno nastaviti sa razmnožavanjem na nekim drugim biljaka, konkretno korovima.

"Izlovljavanje feromonskim klopkama i obavezno je pratiti brojnost organizama i na osnovu tog broja na kraju delovati određenim insekticidima", rekla je Ćalićeva naglasivši da sa preparatima treba biti veoma obazriv jer se zbog pojave velikog broja generacija u kratkom roku može pojaviti i izvesna rezistentnost tute na određene insekticide, a da proizvođači obavezno konsultuju struku i ništa ne rade na svoju ruku.

S obzirom da sledi period proizvodnje rasada paradajza i drugih povrtarskih kultura Ćalićeva savetuje da se obavezno sprovedu sve preventivne mere kontrole najznačajnijih štetnih organizama jer je proizvodnja rasada prvi i najznačajniji korak u proizvodnji povrća.