Za uspešno gajanje rasada povrća potrebno je obezbediti optimalne uslove i setvu obaviti u pravom trenutku.
Dok svi sa nestrpljenjem, po hiljaditi put, proveravamo kutije sa semenom i odlučujemo šta ćemo sejati, potrebno je odvojiti seme biljnih vrsta, koje se seju direktno na otvorenom, od semena biljaka koje se uzgajaju iz rasada. Proizvodnja rasada je aktivnost koja zahteva znanje, prostor, optimalne uslove, kvalitetno seme i vaše vreme.
Biljne vrste koje uzgajamo iz rasada nisu iste u pogledu zahteva i uslova koji su im neophodni za normalan rast i razvoj. Semenu pojedinih vrsta treba duži vremenski period da proklijaju. Tako će paradajz nići pre paprike i pored toga što ih posejete istog dana. Neke vrste ne vole da im se dira i oštećuje koren. Patlidžan je vrsta koja ne voli da joj se oštećuje koren, pa se zbog toga seje direktno u veće saksije da bi koren imao dovoljno prostora da se razvije, dok paprike i paradajz odlično reaguju na pikiranje - presađivanje u veće saksije.
Bez obzira na to da li ste amater ili profesinalni povrtar, uspeh uzgajanja rasada će zavisti od uslova gajenja kao što su: kvalitet i klijavost semena, kvalitet supstrata, dubina setve, način uzgajanja, temperatura, vlažnost, osvetljenje i vreme setve.
Seme koje koristimo treba da bude dobrog kvaliteta, fiziološki zrelo, dobro klijavo. Postoje različiti načini provere klijavosti semena.
Kao supstrat treba koristiti namenske supstrate za proizvodnju rasada, a izbegavati supstrate za cveće. Kvalitetni supstrati bolje drže vodu, sadrže hranljive materije za mlade biljke. Supstrati za cveće, posebno jeftina zemlja za cveće, veoma se brzo isušuju i siromašniji su hranivima. Mnogo bolje od supstrata za cveće je ako sami napravite supstrat za rasad, ali ga prethodno treba dezinfikovati zbog opasnosti od prouzrokovača poleganja i truljenja rasada.
Dubina setve zavisi od krupnoće semena. Što je seme krupnije, dubina setve je veća. Ukoliko se seme poseje suviše duboko potrošiće hranljive materije, kasnije niče, a mladi klijanci mogu da propadnu i pre nicanja. Suviše plitko posejano seme podložno je isušivanju. Prekidaju se procesi klijanja i nicanja, a klica propada. Za većinu biljnih vrsta optimalna dubina setve se kreće između tri i sedam milimetara. Veoma sitna semena, poput bosiljka ili celera se seju na površinu supstrata. Ukoliko se setva obavlja na otvorenom, tada je dubina setve nešto veća. U rasadniku su optimalni uslovi i seme je tokom procesa klijanja i nicanja zaštićeno od stresnih faktora. Optimalna dubina setve semena paprike, paradajza i patlidžana je od 0,5 cm do 1cm, dok je za krastavac od 1 cm do 1,5cm.
Temperatura je još jedan važan faktor od velikog uticaja na procese klijanja i nicanja biljaka. Biljne vrste koje se gaje iz rasada su toploljubive kulture. Za papriku, paradajz, patlidžan, lubenice, krastavce, dinje optimalna temperatura za klijanje i nicanje se kreće od 24°C do 26°C u toku dana i oko 15°C tokom noći. Temperatura nikada ne sme biti niža od 10°C jer će to izazvati stres kod mladih biljkaka, zaostajanje u rastu, uzrokovaće smanjenje rodnosti. Rasad nekih biljnih vrsta je veoma osetljiv na pad temperature i može doći do njegovog propadanja. Nakon nicanja, temperatura tokom dana treba da bude nešto niža.
Vlažnost supstrata je još jedan ograničavajući faktor u proizvodnji rasada. U nedovoljno vlažnom supstratu klijanci mogu da se osuše i tako dolazi do njihovog propadanja. U prevlažnom supstratu prouzrokovači poleganja i truleži napadaju klijance i mlade biljke. U stadijumu klijanja optimalna vlaga se kreće oko 80%, a posle nicanja se smanjuje. Dobro provetravanje će povoljno uticati na vlažnost površinskog sloja u kojem se nalaze seme i mlada biljka.
Ukoliko planirate sadnju na otvorenom, za setvu rasada još imate vremena.
Tagovi
Autorka
