Najveće štete pravi na paradajzu, paprici, kukuruzu, duvanu, pasulju, boraniji, suncokretu, soji dok se pri masovnoj pojavi može javiti na skoro svim gajenim vrstama.
Pamukova ili kako je još nazivaju kukuruzna ili duvanova sovica (Helicoverpa armigera) jedna je od najopasnijih štetočina poljoprivrednih biljaka usled svoje izražene polifagnosti. Može naneti štetu na 250 gajenih biljaka jer je kosmopolitska vrsta i ima širok areal rasprostranjenosti, a najviše su ugroženi: kukuruz, paprika, soja i paradajz. Štete mogu biti direktne ili indirektne.
Ima tri generacije godišnje, a zimu provede u stadijumu lutke, u zemlji. Leptiri izlaze krajem maja i tokom juna, kada su temperature oko 20°C. Ženke polažu po nekoliko stotina beličastih jaja, pojedinačno ili u manje grupice, na generativne i vegetativne organe korovskih, ali i gajenih biljaka.
Druga generacija se javlja u julu, a treća u avgustu i početkom septembra. Gusenica pamukove sovice ispili se iz jajeta. Može dostići veličinu i do četiri ili pet centimetra. Ubušuje se u plod i pravi štete koje se ne mogu popraviti. Takvi plodovi gube tržišnu vrijednost. Jedna od najčešćih indirektnih šteta je pojava raznih gljivičnih oboljenja posle njihovog napada.
Embrionalni razvoj traje, u zavisnosti od spoljašnjih faktora, od tri do 12 dana. Gusenice najčešće imaju šest stadijuma razvoja, u zavisnosti od načina ishrane. Širok je polifag tako da se hrani i na lekovitom i ukrasnom bilju, ali i na korovima. Takođe napada i šumsko drveće. U početku ishrana mu je na mestima gde su položena jaja, a kasnije prelaze i na generativne organe useva. Mlade gusenice jedu lišće i skeletiraju ga dok se starije ubušuju u plod (paradajz, paprika) i hrane se njegovim sadržajem, prljajući ga pri tom izmetom. Ovako oštećeno povrće, podložno je bakterijskoj truleži i nije za upotrebu, savetuju u PSSRS.
Znatno veća brojnost ove štetočine primećena je na povrću. Njena druga generacija može da se javi i dosta ranije, ukoliko su temperature visoke. Ovaj štetni insekt pripada leptirima koji su aktivni noću. U toku leta, koji traje od maja do oktobra, jedu nektar cveta i sišu sokove iz napuklih plodova.
Pregledom stanja parcele može se odrediti pravi momenat za tretman određenim hemijskim sredstvom. Preporuka je da se urade tretmani insekticidima, ukoliko se primete položena jaja.
Prilikom izbora nekog određenog preparata, obratiti pažnju da oni budu ovilarvicidnog dejstva, odnosno, da sredstva deluju na stadijum larve. Preporuka stručnjaka su oni na bazi hlorantraniliprola, indoksakarba i emamektin-benzoata (Coragen 0.20 l/ha ili Avaunt 0.25 l/ha ili Affirm 1.5 kg/ha).
Tretiranje bi trebalo izvoditi u posle podnevnim i večernjim satima zato što neka sredstva gube svoj učinak usled visokih temperatura. Prvo prskanje obaviti kada se primeti više od deset jaja na stablu i listovima dok je za larvicidno delovanje potrebno da pet gusenica bude nađeno na 100 kvadratnih metara.
Suzbijanje navedene štetočine može biti i kroz gajenje otpornih sorti, zatim primenom agrotehnike, ali i bioloških mera. Najvažnije agrotehničke mere su plodored, prostorna izolacija useva, pravilna obrada zemljišta, đubrenje, kao i pravovremeno uništavanje korovskih vrsta, naročito tokom maja i juna meseca.
Tagovi
Autor
