Gotovo hiljadu poljoprivrednika, uglavnom mladih, pohrlilo je u Master centar Novosadskog sajma da bi se informisali, kako najlakše da dođu u posed novog traktora. Odgovore su dobili od čelnika pokrajine i republike, direktora fondova i trgovaca poljomehanizacijom.
U Master centru Novosadskog sajma održana je konferencija "Kako obnoviti poljoprivrednu mehanizaciju". Skup je organizovalo Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika (SUMP), kako bi proizvođačima na jednom mestu bile pružene relevantne informacije od onih o subvencijma za kupovinu do ponude kompanija koje trguju poljoprivrednom mehanizacijom.
Puna kongresna sala Master centra potvrđuje koliko su mladi poljoprivrednici zainteresovani za obnavljanje mehanizacije. Milan Bulajić mladi je poljoprivrednik iz Bačke Palanke i na svom imanju proizvodi žitarice na 100 hektara, a tu je i pčelarsto. Za sada ima 40 košnica. Kaže da je državna administracija prepoznala mlade poljoprivrednike i već tri godine im pomaže posebnim konkursnim linijama.
"Prvo je Pokrajina osnovala startap program za mlade koji su tek registrovali gazdinstva. Dobili su bespovratan novac za investicije sa 90% povraćaja. To je bio prvi jedan takav konkurs u državi. Nakon toga pomoć je počela da stiže i iz republičke kase. Taj konkurs se raspisuje evo već treću godinu. Da nema tih konkursa, ja kao mlad poljoprivrednik ne bi ni pomislio da kupim mehanizaciju, pa verujem za života."
Kaže da sa povraćajima od 70 do 90% mladi poljoprivrednici mogu sebi da priušte mašine koje su savremene i na taj način da povećaju prinos gajenih kultura. Iako Srbija danas ima manje od 5% mladih poljoprivrednika Bulajić optimistično procenjuje da bi taj procenat u narednim godinama mogao da bude dupliran. Kaže da su se u njegovom gazdinstvu poljoprivredom bavili deda, stric, otac, da je on poljoprivrednik koji je pri tom završio osnovne studije, master i upisao je doktorske studije.
Raličiti su izvori finansiranja kupovine mehanizacije, a poljoprivrednici najrađe konkurišu na kreditne linije pokrajinskog Fonda za razvoj poljoprivrede pošto su kamate na kredite u tom Fondu značajno manje u odnosu na bankarske. Direktor Fonda Aleksandar Bogdanović kaže da za konkurs za kupovinu poljoprivredne mehanizacije vlada najveća zainteresovanost poljoprivrednika.
"Prilikom odlučivanja o dodeli kredita i samog bodovanja mladi poljoprivrednici, oni ispod 40 godina i žene kao nosioci poljoprivrednih gazdinstava imaju prednost pri dodeli ugovora. Svi naši krediti su sa kamatom od 1,5%. Rok otplate je pet godina."
Bogdanović kaže da poljoprivrednici mogu do traktora sa samo 20% učešća. Dodaje da bi poljoprivrednici trebalo da obezbede zalog u zemljištu jedan i po put vrednijim od same investicije. U Fondu za razvoj poljoprivrede ne naplaćuju konkursnu dokumentaciju, a ne naplaćuju ni troškove obrade kredita.
Direktor Garancijskog fonda Vojvodine Đorđe Raković kaže da je 80% izdatih garancija fonda u vezi sa poljoprivredom, a najveći deo njih je u vezi sa poljoprivrednom mehanizacijom. Dalje dodaje da uz garancije Fonda poljoprivrednici u bankama dobijaju brojne benefite uz niže kamatne stope i duži grejs period. O postupku izdavanja garancija Raković kaže: "Kada klijent dođe u Garancijski fond mi mu pogledamo bilanse poslovanja njihovog poljoprivrednog gazdinstva i uporedimo ih sa željenim iznosom. Dalje, klijenta "draftujemo" poslovnim bankama gde tražimo najpovoljnije uslove za njega. Banke koje dobiju našu garanciju gube rizik u poslovanju sa tim klijentom. Za njih to više nije rizičan klijent. Ako poljoprivrednik dospe u problem mi izmirujemo njihove rate bez bojazni da će banka aktivirati hipoteku."
Raković naglašava da se MPL (loši ekonomski plasmani) statistički vode za sve garancijske fondove. MPL Garancijskog fonda Vojvodine je 7,25 % što je jedan od najnižih u Evropi. Trend koji se toleriše u EU je do 20%.
Prema statističkim podacima u Srbiji ima 400.000 dvoosovinskih traktora od kojih je 90% starije od 15 godina. I pored državnih podsticaja za 10 godina poljoprivrednici su kupili samo 20.000 traktora. Na taj način je obnovljeno samo 5% pogonske poljoprivredne mehanizacije.
Foto prilog
Tagovi
Autor
