Na seminaru savetodavaca Vojvodine je govoreno o tome kako da poljoprivrednici prilagode agrotehniku kako bi biljke imale najpovoljnije uslove u proizvodnji sve podložnijoj klimatskim ekstremima.
Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu i kako adaptirati tu proizvodnju sve izraženijim klimatskim ekstremima bila je centralna tema 12. Seminara savetodavaca Vojvodine koji je održan na Paliću.
Četvorodnevno savetovanje privuklo je stručnjake koji se bave klimom, agronome, govoreno je o preciznoj poljoprivredi, a bilo je reči i o tome kako pripremiti i sprovesti projekat prekogranične saradnje. Kada je reč o klimatskim promenama Božo Dalmacija sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu govorio je o kvalitetu vode i klimatskim promenama, a Goran Pejanović iz Republičkog Hidrometeorološki zavoda Srbije održao je predavanje na temu "Praćenje klimatske varijabilnosti i promena u Republičkom Hidrometeorološkom zavodu Srbije."
Skupu je prisustvovao profesor u penziji Branko Marinković, koji za Agroklub kaže da poljoprivrednik u izmenjenim klimatskim uslovima mora prilagoditi agrotehniku zahtevima biljke.
"Imamo sve češću količinu pljuskovitih padavina sa većim intenzitetom i posle toga sledi duži period suše. Temperatura se povećala, kao i količina padavina, ali pitanje je, da li je zemljište sposobno da primi, akumulira i zadrži tu količinu vode. Izgubili smo kvalitet zemljišta, nemamo humusa, nemamo proceđivanje vode u dublje slojeve i akumuliranje i čuvanje kao rezerva. Tada, posle padavina imamo velike gubitke vode isparavanjem."
Konstatuje da nemamo efikasnost letnjih padavina koje smo imali ranijih godina, kada je i pri manjim količinama padavina produktivna vlaga bila veća.
"Ili ćemo prilagoditi našu proizvodnju klimatskim promenama ili ćemo platiti skupu cenu. Nije ista potrošnja vode pri manjoj ili većoj količini hraniva. Proizvođači mogu na osnovu zimskih padavina i rasporedu vlage po dubini profila, ako se uzmu uzorci, da već znaju šta mogu da očekuju. Postoje godine kada je nemoguće očekivati visoke prinose. Na primer, kada je mala zaliha vlage i loš raspored azota i nema mogućnosti za rekordne prinose, neshvatljivo je da poljoprivrednici đubre za rekordne prinose. Time će izgubiti i ono što bi mogli da ostvarimo," kaže Marinković. Po njegovim rečima imaćemo neracionalnu potrošnju vode u prolećnom periodu, kada biljka formira korenov sistem, a neće ga dobro formirati, jer ima suvišak vlage i loš raspored azota. Ona će začeti visok prinos, ali će ga odbaciti tokom vegetacije zbog nedostatka vlage.
Marinković kaže i to da gustinom setve i đubrenjem poljoprivrednici mogu da iskoriste potencijal godine i same njive.
Na savetovanju na Paliću Maja Sudimac iz Instituta "Tamiš " u Pančevu sa nama je podelila saznanja kako klimatske promene utiču na aktivnost bolesti i štetočina. Kaže da kada se osvrnemo deceniju i po, uočavamo jako velike razlike u aktivnosti bolesti i štetočina. Glavni trend je pojava novih vrsta insekata, kao i pojave novih generacija postojećih vrsta.
"Ima i primera da zbog smanjenih padavina tokom leta imamo manje štete od plamenjače ili alternarije. Kada je o insektima reč, pre deceniju i po bili smo u dilemi da li ima treće generacije kukuruznog plamenca. Kasno skidamo kukuruz i tako omogućavamo razvoj treće generacije kukuruznog plamenca. Cikade i vaši su poslednjih godina veliki problem u ratarstvu zato što imamo tople jeseni. Rokovi setve će definitivno biti pomereni za kasnije jer ne možemo “servirati” biljku domaćina ovim insektima koji stvaraju dodatne probleme zbog svoje virulentnosti," pojašnjava ova.
Maja Sudimac kaže da su klimatske promene uticalu na pojavu stenice koje zadaju puno glavobolje povrtarima. "Godine 2012. smo najpre na povrću uočili povrtnu stenicu, koja je problematična na plodovitom povrću paradajzu i paprici. Nakon sisanja insekata taj plod više nije upotrebljiv. Mramorna stenica osim poljoprivrede stvara velike probleme ne samo u poljoprivredi nego i u uslovima stanovanja, " pojasnila je.
Sagovornica kaže da su klimatske promene zadale puno problema i u suzbijanju korova u ratarstvu. Kada je potrebno najviše padavina kada se primenjuju zemljišni herbicidi u martu i aprilu bude suša i nemamo njihovo efikasno delovanje. U maju nakon nicanja jarih useva često zbog preobilnih padavina poljoprivrednici mašinama ne mogu da uđu u svoje parcele kako bi obavili zaštitu. To je bio slučaj i ove, 2019. godine.
Klimatski ekstremi negativno utiču na prinos i kvalitet gajenih proizvoda, ali i na njihova tehnološka svojstva. U proizvodnji pšenice bolesti i štetočine postaju izazov, a temperaturni ekstremi narušavaju biohemičke procese što dovodi do neupotrebljivog zrna za mlinarsko-pekarsku industriju.
Veoma zanimljivo predavanje na temu "Da li je u svetlu klimatskih promena Vojvodina i u budućnosti žitnica Evrope?" na 12. seminaru poljoprivredne savetodavne službe Vojvodine održala je Jasna Mastilović sa Instituta za prehrambene tehnologije.
Naime, u svetu se najviše istražuje kako klimatske promene utiču na prinose gajenih kultura, dok se Mastilovićeva kao prehrambeni tehnolog koje godinama proučava kvalitet žita, a naročito pšenice, bavila problemom kako se klimatske promene odražavaju na kvalitet pšenice. To je naročito bitno za basen Panonske nizije koja je označena kao kritičan region u svetlu globalnog zagrevanja. Klimatske promene ne pogoduju gajenim usevima, ali smo svedoci da pogoduju štetnicima. Tako smo pre deceniju i po imali napad žitne stenice koja se, inače, javlja u mnogo toplijim podnebljima kao što je jug Turske, Sirija i Jemen.
Jasna Mastilović kaže da je žitna stenica štetočina koja potpuno razara kvalitet pšenice. Pšenično testo zbog protolitičkih enzima postane potpuno tečno i od njega ne može da se napravi hleb. Takvih godina možemo imati vrlo visoke prinose, ali je praktično taj rod neupotrebljiv.
Toplotni udari narušavaju sintezu proteina u zrnu. Tokom dozrevanja pšenice poslednjih godina mnogo su češći toplotni udari. To negativno utiče na biohemijske procese u zrnu pšenice. Od formiranja zrna do njegovog nalivanja i dozrevanja često su mnogo više temperature nego što to pogoduje optimalnoj sintezi proteina, kao osnovnog sastojka pšenice, koji je čini pogodnim za proizvodnju hleba. "I sve češće se javlja pojava da pšenica ima gluten koji nije pogodan za proizvodnju hleba. Tada su mnogo kraći lanci proteina od kojih ne može da se napravi lepo rastegljivo testo. Kad nemamo lepo rastegljivo testo ne možemo imati ni lepu sredinu hleba," kaže Mastilovićeva.
Savetovanju na Paliću je prisustvovao i pomoćnik ministra poljoprivrede zadužen za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević. On je najavio da je u novom agrarnom budžetu više novca opredeljeno za savetodavstvo.
U 2018. je bilo najavljeno da će u Srbiji u 2019. godini mleko biti plaćano prema kvalitetu, a na osnovu analize nacionalne referentne laboratorije u Batajnici. To se nije dogodilo, a Bogićević najavljuje da bi to moglo biti moguće sledeće godine.
Poljoprivrednu savetodavnu službu Vojvodine čini 12 Poljoprivrednih stanica. Posao savetodavaca u tim stanicama je, između ostalog i da prenose nova saznanja u tehnologiji proizvodnje do samih poljoprivrednika. Seminar savetodavaca, 12-ti po redu otvorio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević. Tom prilikom je naglasio koliko je važno da informacije do kojih dođe prognozno-izveštajna služba u zaštiti bilja preko savetodavaca budu prosleđene ka poljoprivrednicima.
Inače, u neformalnim razgovorima sa savetodavcima moglo se čuti i o izazovima tog posla. Pre svega o agresivnim promoterima multinacionalnih kompanija koji poljoprivrednicima na terenu uz kupljeno seme nude savetodavne usluge. Poljoprivrednici moraju imati na umu da je njihov krajnji cilj što veća prodaja semena i repromaterijala, a to nije uvek u korelaciji sa rentambilnošću proizvodnje.
Tagovi
Autor
