Zlatne ruke čuvaju tradiciju

Udruženje žena Zlatne ruke osnovano je početkom 2007. godine na inicijativu desetak žena koje su udružile snage sa željom da nauče tehnike ručnog rada. Vrlo brzo postigle su svoj cilj, a kako i ne bi kada su svaki slobodan trenutak provodile u prostorijama udruženja učeći da vezu, heklaju, štrikaju.

Rad interesantan i mladim devojkama

Na čelu udruženja je Zora Kajtez, žena puna energije i vedrog duha, koja veliki deo sebe posvećuje upravo popularizaciji ručnog rada.

"Brzo smo savladale sve tehnike te smo počeli edukovati druge. Rado su nam dolazile nove članice, a posebno nas je radovala činjenica da je naš rad bio interesantan mladim devojkama. Mogu s pravom da kažem da smo vešte kada su u pitanju sve tehnike ručnog rada. Imamo četiri razboja za tkanje, a jedino što nam stoji kao zadatak za naredni period je savladavanje tehnike pustovanja vune", kaže Zora.

Ona napominje da im je u planu da i ovu staru tehniku uskoro nauče, te da pomoću vode, sapuna i oprane, očešljane vune prave različite upotrebne predmete, papuče, šešire, šalove.

Podmetači od pustovane vune: Stara "Banatska šara" sada u novom ruhu

"Planova i obaveza je puno, početak je godine i treba da spremno dočekamo i propratimo brojne manifestacije na kojima učestvujemo. Osim toga moramo pripremati projekte i blagovremeno aplicirati. Mi smo organizatori, sada već na daleko poznate, manifestacije 'Dunavski vez', koja je ušla u turističku mapu, a koja jednom godišnje u Bačkoj Palanci okuplja udruženja iz zemlje i inostranstva, te tako popularizujemo naše stvaralaštvu i našu sredinu", dodaj Kajtezova.

U planu muzej nošnji

Od 2013. godine, kada su članice Udruženja Zlatne ruke organizovale prvu međunarodnu manifestaciju "Dunavski vez", svake godine u isto vreme okupljaju žene sa područja sliva Dunava, koje neguju najfinije tehnike ručnog rada. Osnovni cilj ove manifestacije, kako nam je rekla Zora Kajtez, jeste sakupljanje narodnih nošnji i otvaranje muzeja nošnji u Bačkoj Palanci, kako bi se na jednom mestu čuvala narodna tradicija, s obzirom na to da učesnici manifestacije organizatorima na poklon ostavljaju deo neke nošnje ili originalni komad ručnog rada.

S druge strane, najboljim veziljama organizatori poklanjaju originalnu, ručno rađenu bačku narodnu nošnju.

"Predstavnice grada Ulma poklonile su nam nemačku nošnju, a trenutno najviše imamo slovačkih narodnih nošnji, od kojih su pojedine izrađene pre čak sto godina. Regionalna razvojna agencija Bačka je brendirala našu manifestaciju i svi smo ponosni zbog toga. U Privrednoj komori Srbije od dve hiljade manifestacija, naša je proglašena za jednu od tri najbolje", kaže sagovornica.

Poznavaoci i poštovaoci ručnog rada rado se sećaju Međunarodne izložbe MIRK, koju je Udruženje organizovalo pre nekoliko godina. Na izložbi, koja je trajala pet dana, čak 4.100 izlagača iz naše zemlje i inostranstva predstavilo je svoje najlepše ručne radove.

Uvek spremne za nove aktivnosti

Svake godine ovo Udruženje ima čitav niz aktivnosti, razmenjujući iskustva i znanja sarađuju sa drugim udruženjima. Odličnu saradnju imaju sa Gerontološkim centrom u Bačkoj Palanci. Redovno, putem raznih obuka, lepotu ručnog rada prenose najmlađima, a godinama unazad izrađuju nošnju za članove bačkopalanačkog KUD-a Abrašević, organizuju modne revije ručno rađenih i ukrašenih modela u centru grada.

Članice ovog udruženja nedavno su učestvovale u projektu obuke šivenja i krojenja, koji je radila Slavica Jovanov, a rađen je i projekat pod nazivom "Vez ćirilicom". Takođe, vredan pomena je i rad sa decom sa posebnim potrebama u školi "Heroj Pinki", kao i realizacija projekta "Obrisi moga grada", koji podrazumeva slikanje na staklu i svili, a tehnikom veza izrada obrisa crkava i prepoznatljivih građevina Bačke Palanke. Oko realizacije pomenutih projekata najviše su bile angažovane Milena Knežević, Ana Mučalović, Slavica Jerković, Vera Adamović, Boja Čičković i Biljana Borković.

Rezultate imaju - prostorije nemaju

Brojne su domaće i međunarodne manifestacije na kojima su Bačkopalančanke pokazale lepotu svojih ručnih radova, a brojne su nagrade i priznanja, među kojima se izdvaja pehar za najbolju organizaciju MIRK-a.

"Udruženje vredno radi, ali u otežanim finansijskim uslovima, jer smo jedino udruženje žena koje plaća kiriju, a predstavnici lokalne samouprave još uvek nisu iznašli način da nam pomognu u tome. Nemamo svoje prostorije, tako da smo smeštene u iznajmljenim. Prostor u kome radimo plaćamo 50 evra -1 evro po kvadratnom metru - plus struja, koja se zimi više troši. Ipak, okupljamo se redovno i kada se osvrnem na prošlu godinu, mogu s pravom reći da smo od osnivanja proteklih 12 meseci najviše radile. Pokazale smo i dokazale svu lepotu ručnog rada, vrednost tradicije koju negujemo čuvamo i prenosimo mlađim generacijama", kaže na kraju Zora Kajtez, napominjujući da su planovi za naredni period već definisani, a članice Udruženja, kao i do sada, spremne da ih ostvare.

Foto: arhiva udruženja Zlatne ruke