Zatvaranje ugostiteljskih objekata negativno utiče i na poljoprivredne proizvođače

Zatvaranje ugostiteljskih objekata u velikoj meri oštetilo je same vlasnike lokala, ali to, takođe, povlači čitav lanac i niz drugih privrednika. Velike gubitke, u tom smislu, trpe i poljoprivrednici koji svoje proizvode plasiraju upravo restoranima, poslastičarnicama, kafe barovima, a pretežno su to proizvođači sireva, suhomesnatih proizvoda, sokova, torti i kolača....

Smanjenu potražnju, kada su u pitanju ugostiteljski objekti koje snabdevaju sirevima, osetili su proizvođači "Naša familija" iz Sombora. Proizvode inače dimljene sireve sa posebnim dodacima poput belog luka, paprike, oraha, maslina, bosiljka, koji su restoranima i hotelima bili posebno zanimljivi zbog različitih mesnih plata koje se nalaze na njihovim menijima. Međutim, potražnja je pala, kažu, za 30 do 50 odsto.

Korak po korak: Porodična proizvodnja sira, pogon i izvoz na strano tržište

"Snabdevali smo u Somboru oko 10 restorana, nekoliko većih u Novom Sadu i Beogradu. Na lokalnom nivou porudžbina se smanjila za oko 50, a u drugim gradovima za 30 do 50 odsto. Mesečno smo većim lokalima isporučivali 20 do 30 kg, sada je to 10 do 15 kg. U manjim je umesto šest, sedam sada dva do tri kilograma", navodi Nikola Stokuća ispred pomenute firme.

Ipak, spas je to što ova firma veliki deo robe plasira marketima, te je zarada i u ovoj, korona krizi, moguća.

"Početkom korone izgubili smo konstantu dostave"

Na listi najoštećenijih, u finansijskom smislu, nalaze se i prerađivači mesa. Stevan Lalić iz okoline Ralje proizvodi suvo meso, suvi vrat, pečenicu, dimljene kosti, uši, repove, suvu i belu slaninu, kao i kobasicu i još mnogo delikatesa.

"Ranije je polovina proizvoda odlazila u ugostiteljske objekte. Ti lokali bili su dobri jer svake nedelje imate neku konstantu u isporuci. Početkom korone izgubili smo tu sigurnost, opala je ta vrsta prodaje između 30 i 40 odsto u odnosu na vreme pre pandemije", navodi Lalić.

Poteškoće i za proizvođače kolača i torti

A kako su svadbe, rođendani i proslave trenutno zabranjeni, pad se oseća i kod proizvođača torti i kolača. Jasmina Antić iz Brusa proizvodi domaće kolače i torte po domaćim receptima domaćica tog podneblja, a posvećena je i pripremi keteringa za slavlja i koktele. S obzirom na to da je asortiman tih proizvoda direktno uključen u ugostiteljstvo, i ona trpi velike gubitke.

"Mogu slobodno da kažem i do 50 odsto, a možda i više, od ukupnog prometa. Zatvaranje ugostiteljskih objekata i to onih koji su organizovali sva ta slavlja i proslave, a pre svega svečanih sala je uticalo možda i 80 odsto na smanjenje proizvodnje u tom sektoru u odnosu na prethodnu godinu", navodi Antićeva.

Od poslastica bez šećera, Jovana Pantelić napravila ozbiljan posao?

Prošle godine dobila je pomoć od države što joj je veoma značilo u održavanju proizvodnje i zadržavanju radnika, ali opadanje prometa u mesecima koji su usledili otežalo je situaciju.

"Pri tom su stigli odloženi doprinosi na naplatu, te teško da možemo da održimo proizvodnju nadalje. Ja sam lično bila prinuđena i neke radnike da otpustim zbog nedostatka posla pa sam zato izgubila pravo na ovu novu pomoć, tako da je situacija vrlo teška za ovu branšu."

Neki su morali da pronađu druge vidove prodaje i promene sistem plasmana, te razviju maloprodajna pakovanja i preusmere se na "male komšijske radnje". Čak su i pojedini pčelari koji su lokale snabdevali medom u pakovanjima od 25 grama, osetili pad u potražnji za čak 60 do 70 odsto.

Spas u fejsbuk grupama

I sokovi su se našli među ugroženim proizvodima. Mirjana Atanasković iz okoline Kopaonika, koja pravi guste i bistre sokove od maline, kupine, zove, višnje, koprive, dunje, jagode, kajsije, borovnice, drenjine, crne ribizle, paradajza, kaže da je potražnja znatno smanjena u poslednjim mesecima.

"Mi 70 odsto prodajemo ugostiteljskim objektima. Od početka korona virusa drastično je smanjena porudžbina.  Zatvaranjem lokala mi smo na gubitku. Opstati u ovim okolnostima je teško i pitanje je da li ćemo uspeti da se održimo. Da nam nije grupa na fejsbuku u kojima se povezujemo sa kupcima, ne znam kako bismo", navodi ona.

Saradnje koje se prekidaju

Pad prometa u restoranima, koji je i doveo do smanjene potražnje poljoprivrednih namirnica, u martu mesecu kreće se od 60 do 80 odsto u pojedinim lokalima. Filip Borjanović iz Beograda, vlasnik restorana "New Marinero", osetio je upravo tolike gubitke. On je pre godinu dana započeo saradnju sa malim proizvođačima i na svom meniju uvrstio njihove proizvode, ali je, zbog trenutne situacije, morao da smanji nabavku. 

Proizvodi malih poljoprivrednika pronašli put i do beogradskih restorana

"Padom prometa, smanjuje se i nabavka robe. Sa malim proizvođačima se mora raditi tako da se poruče veće količine, ali je to teško skladištiti, čuvati, jer roba može da se pokvari. Onda moramo manje količine da uzimamo, a njima se to i ne isplati toliko. Ovo me primorava da smanjim saradnju sa njima", navodi Borjanović.

Dodaje i da je drugi problem to što mnogi nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo što onda otežava i kupovinu.

"Nije problem samo pandemija već i to što dosta njih nije registrovano, ja ne mogu da kupim bez računa, a ako bi se registrovali podigli bi, već visoku, cenu proizvoda jer moraju da plaćaju porez. Problem je i snabdevanje, jer mnogi dovoze hranu samo jedan dan u nedelji što nama restoranima ne odgovara."

Snabdevanje bi trebalo da se organizuje češće, a poljoprivrednici da se, smatra, prilagode sistemu poslovanja restorana i drugih sličnih lokala. Možda bi, tada, i sa krizom izazvanom virusom korona i pandemijom, saradnja bila jednostavnija i lakša.