Većina pesticida koji su zabranjeni u EU, a proizvedeni su tamo završi u zemljama sa niskim ili srednjim primanjima poput Brazila, Ukrajine, Maroka, Meksika i Južnoafričke Republike.
Ne dozvoliti izvoz pesticida koji su zabranjeni u Evropskoj uniji u treće zemlje kao i zaustaviti uvoz hrane proizvedene pomoću njih - zahtev je 70-ak nevladinih organizacija Evropskoj komisiji.
Istraživanje koje su sproveli "Public Eye" i "Greenpeace Unearthed", pokazalo je da su države članice EU 2018. godine odobrile izvoz 81.615 tona pesticida u treće zemlje, koji sadrže 41 štetnu supstancu koje su zabranjene za korišćenje na evropskim poljima iz ekoloških i zdravstvenih razloga.
"Kada bi se nastavilo sa sadašnjom praksom, to bi protivurečilo Zelenom planu i obećanju Evropske komisije na osnovu strategije Od njive do trpeze da će promovisati standarde sigurnosti i održivosti izvan Evropske unije kako bi se osigurali održivi prehrambeni sistemi ne samo unutar nego i izvan njenih granica", navodi se u pismu koje su nevladine organizacije poslale evropskim zvaničniccima, prenosi EUobserver.
Većina tih pesticida završila je u zemljama sa niskim i srednjim primanjima kao što su Brazil, Ukrajina, Maroko, Meksiko i Južnoafrička Republika. Dok ih je veliki deo izvezen iz Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Holandije, Nemačke, Francuske, Belgije i Španije. Najveći izvoznici su, napominju aktivisti, tridesetak kompanija, uključujući najveće, te neke manje kompanije.
"Neprihvatljivo je da EU dopušta evropskim kompanijama da zarađuju izvozom pesticida koji su zabranjeni u državama članicama zbog zabrinutosti za ljudsko zdravlje i prirodu u zemlje sa slabijim zakonima o ekologiji" rekla je za euractiv Angeliki Lajsimačou, službenica za naučnu politiku "Pesticide Action Network (PAN) Europe".
Poverenik EK, Virginijus Sinkevičius rekao je da Komisija svojom strategijom za hemikalije želi da EU daje primer i u skladu sa međunarodnim obavezama obezbedi da one opasne budu zabranjene u Evropi. Dodao je da to uključuje izmene relevantnih zakona.
Lajsimačou je navela kako joj je drago da čuje da će Komisija nastojati da okonča tu praksu i sprovesti sve potrebne zakonske izmene kako bi to postigla.
Međutim, "CropLife International", međunarodno trgovinsko udruženje agrohemijskih kompanija, osporilo je ovaj stav, ističući u nedavnoj izjavi da neki pesticidi koji su zabranjeni u EU imaju važnu upotrebu na drugom mestu.
"Jedna odluka ne odgovara svima - poljoprivreda, štetočine i bolesti razlikuju se među regijama i zemljama", upozoravaju iz ovog udruženja i dodaju da oni koji nisu odobreni u Evropi nisu automatski manje potrebni ili štetniji.
EK predlaže: Manje pesticida i đubriva, ali i podsticaji za organsku proizvodnju?
Podsetimo, Evropska komisija bi prema strategiji "Od njive do trpeze" trebalo do 2030. da smanji korišćenje pesticida za 50 odsto, a veštačkih đubriva za 20 odsto.
Istraga koju je sproveo "Pesticide Action Europe" pokazala je da su ostaci 74 pesticida zabranjenih u Evropskoj uniji pronađeni u prehrambenim proizvodima na evropskom tržištu 2018. Mnogi su pronađeni u biljnim proizvodima kao što su čajevi, začini i voće, kao i egzotično voće poput bobica godži. Istraživanje je generalno pokazalo da u prehrambenim proizvodima iz uvoza ima više njihovih ostataka nego u onima proizvedenima u EU.
Francuska će 2022. prva u Uniji uvesti zabranu izvoza i transporta proizvoda za zaštitu bilja koji su zabranjeni u svrhu zaštite zdravlja i okoline. Zabrana će se odnositi i na uvoz prehrambenih proizvoda proizvedenih uz njihovu pomoć. Stoga su nevladine organizacije pozvale Komisiju da sledi taj primer.
Tagovi
Autorka
